Огромна већина Срба не зна да им данас 3. априла почиње нова година. И то 7526. по реду, колико је прошло времена од Потопа
НАСА је пре пар година саопштила да је древни српски календар најтачнији, да је у потпуности усклађен са природом, да се почетак годишњих доба према том календару поклапа са електромагнетним променама Сунца, али сем неколико истакнутих научних имена, нико на то не обраћа пажњу у српској јавности.
Српски народни календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1119. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до средине 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације.
Многи споменици, манастири датирани су по српским календару. Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века.
На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.
Група српских научника предлаже повратак Старом српском календару, према којем данас (3. априла) почиње 7526. година. Они су упутили писмо председнику Србије Томиславу Николићу, патријарху Иринеју и председнику САНУ Владимиру Костићу, захтевајући од њих да у Србији поново важи стари календар.
Тврде да је то најстарији календар на свету, те да бележи време од после Нојевог потопа, који се догодио прије око 7.500 година.
Говорећи о томе зашто је Стари српски календар посебан, етнолог Слободан Филиповић каже због тога што се заснива на природним јединицама сунчевог система.
– Наш календар прати биолошки ритам Земље. То је уједно народни, црквени и државни календар, каже он, тврдећи да су Срби једини народ који поседује циклусно знање – каже он.
Иначе, српски календар датира још од винчанске културе, а на то указује карактеристичан симбол за време.
Година се делила на два дела, лето је било од Ђурђева до Митрова дана, што се односи на период бујања вегетације и уопште живота на овим просторима. Година је имала тринаест месеци по 28 дана, а сваки месец је имао четири седмице, свака седмица (недеља) имала је по седам дана, као што иду месечеве мене.
Ево како Срби звали месеце у години
Јануар је био коложег, а име је добио по ложењу дрва због хладноће и како би се увећала моћ зубатог зимског сунца.
Фебруар се звао сечко, по времену које је због хладноће карактерисала сеча шума.
Март се звао дерикожа, пошто је био вријеме када су се домаће животиње убијале због несташице хране на крају зиме.
Април се звао лежитрава, јер су људи напокон могли да леже на трави након зиме када је иста била покривена снегом.
Мај се звао цветањ, по цветању биљака и дрвећа.
Јун се звао трешњар, по сазревању првих воћака.
Јул се звао жетвар, пошто је то било вријеме за прву жетву.
Август се звао гумник, пошто се тада жетва преносила из поља на гумно, мали хоризонтални плато ограђен каменом на коме се вршило жито, али такође и место на коме су се људи састајали ради дружења, договарања и игре.
Септембар се звао гроздобер, пошто се тада брало грожђе.
Октобар је био шумопад, време када је лишће почињало да жути, црвени и опада.
Новембар се називао студен, због хладног времена у касној јесени и осећаја блиске зиме која је или већ у суштини дошла или ће доћи ускоро.
Децембар се називао коледар, и означавао је време када почињу обредне процесије и народни ритуали у циљу дочека Нове године.
Извор: ин4с.нет
