Снимак обраћања Сафронкова у Савету безбедности има све шансе да постане хит на интернету и да притом изазове спорења о томе да ли је руски амбасадор преступио границе дозвољеног, пише аналитичар Сергеј Строкањ за Коммерсант
То да је Русија употребила вето на гласању у Савета безбедности УН о предлогу резолуције којом се Дамаск оптужује за хемијски напад у сиријском граду Хан Шејхуну је чињеница која тешко може да се сматра за неку новост. Другачији развој догађаја и није био могућ: Москва је пре тога резолуције о Сирији блокирала седам пута и није никакво чудо да је иста судбина задесила и осим предлог, пише експерт за Коммерсант.
Међутим, у Савету безбедности је дошло до скандала. Сензацију је изазвала изјава заменика амбасадора Русије у УН Владимира Сафронкова, који је заменио на дужности изненада преминулог Виталија Чуркина.
Снимак обраћања Сафронкова у Савету безбедности има све шансе да постане хит на интернету и да притом изазове спорења о томе да ли је руски амбасадор преступио границе дозвољеног, када се у трен ока из достојанственог УН дипломате претворио у љутитог руског сељака који, одбацивши етикету, само што није зграбио свог британског колегу Метјуа Рајкрофта за крагну и показао му свог бога. Тако да овај може све одмах да схвати, што на дипломатском језику није схватио. И да брзо поврати спремност на конструктиван дијалог.
„Гледај ме у очи, зашто окрећеш главу!” – љутито се обратио Владимир Сафронков британском дипломати.
Подељена су мишљења да ли је Владимир Сафронков имао право да тако поступи. Интернет су преплавили коментари бранилаца дипломатског протокола, који су говорили о томе да је пао ниво професионализма после смрти Виталија Чуркина. Међути, прес-секретар руског председника Дмитриј Песков је подржао руског представника, изјавивши да „није речено ништа увредљиво”.
Владимир Сафронков је заправо применио средство које се доста ретко користи у међународној дипломатији, а то је политички гест.
За разлику од стандардних инструмената дипломатске комуникације, политички гест може да носи емотивну обојеност импулсивног потеза са елементима перформанса, у којем доминира индивидуално начело.
У такве потезе спада ципела Хрушчова у сали за заседање УН, окретање авиона Примакова изнад Атлантског океана и слично. Политички гест је начинио и Џорџ Буш Млађи који је хтео да се помири са Русијом и зато је „погледао у очи” Владимиру Путину, као и израелски премијер Аријел Шарон, који се демонстративно попео на Храмовну гору у Јерусалиму, како би доказао Палестинцима „недељивост”. Најзад, Доналд Трамп се као председник изградио на политичким гестовима.
Политички гест је крајње средство са великим дејством које може да има значајне споредне ефекте. Али он се користи када дуга средства за представљање свог става не функционишу, а покушаји да вас друга страна чује завршавају се безуспешно.
Руска дипломатија која у Савету безбедности води тешке борбе у вези са Сиријом морала је да покаже да је напад најбоља одбране. Поступак Владимира Сафронкова који је понеког шокирао био је покушај да подстакне Савет безбедности на отворени разговор, показујући како се то ради код нас, Руса, закључио је Строкањ.
Извор: Руска реч
