Било каква реакција из Москве откриће да ли је Русија умешана у хемијски напад у Сирији, док ће Пекинг морати да преиспита своје ставове према САД, пише британски лист „Гардијан“.
У анализи последица ракетног напада на базу у провинцији Хомс британски лист бави се руско-америчким односима, као и односима САД са Kином након напада који је изазвао различите реакције. Текст преносимо у целости.
– Доналд Трамп је показао на шта је спреман. Пентагон је у ноћи између четвртка и петка крстарећим ракетама потврдио председникову реакцију на нервни гас који је Асад употребио против својих људи. Такозвани циљ био је да се казни Асад због употребе хемијског оружја, као и да га спрече да исти злочин понови. Шта ће се даље догодити умногоме зависи од Асада и његових руских савезника.
Мало је вероватно да ће Асад ризиковати ескалацију америчке интервенције у Сирији новим хемијским нападом, али онда остаје мистерија због чега се уопште испрва упуштао у такав ризик.
Могуће да је сиријски лидер једноставно погрешно проценио Трампа, држећи га за реч када се снажно успротивио америчкој војној акцији након напада сарин гасом 2013. и када је најавио да це његов фокус бити на борби против Исламске државе и других џихадиста.
Руска рекација, с друге стране, зависиће од тога да ли је Москва саучесник у коришћењу хемијског оружја. Званичници Пентагона изјавили су да је руска војска била присутна у ал-Шајрату одакле су, како тврде, у уторак полетели авиони натоварени хемијским бомбама.
Москва је требало да буде гарант да се Сирија отарасила хемијског арсенала након 2013, па ипак, изгледа су се нови напади одиграли испред носа Русима. Речима Рекса Тилерсона, „или је Русија саучесник, или је Русија била некомпетентна“.
Тилерсон ће можда знати више када следећег уторка стигне у Москву у прву посету откако је преузео дужност државног секретара. Тај састанак ће изгледа бити далеко напетији него што то очекује Владимир Путин – са човеком којег је 2013. одликовао Орденом пријатељства када је Тексашанин био на челу „Ексон мобила“ у потрази за новим нафтним договорима.
Kако верују амерички обавештајци, Путин је употребио различите „активне мере“ којима је утицао на исход резултата председничких избора у САД 2016. у Трампову корист. Таква инвестиција сада има ненамерне последице. Новог председника спречили су да олабави санкције Русији. Он је обећао програм о наоружању, нуклеарном и конвенционалном, који би по Путина био превише скуп да одржи корак. А сада је извршио и директан напад против савезника Kремља, несто од чега је Обама бежао.
До сада, Москва се заглавила у порицању, тврдећи да је масовна смрт тровањем наступила након сто је сиријска војска стандардим бомбама погодила хемијско складиште терориста. Таква верзија оповргунта је у „Гардијановом“ извештају из погођеног места, али такав известај тешко да це поколебати Kремљ.
Главно питање није какве верзије ће се Москва држати, већ да ли ће се освестити. Уколико је Русија саучесник са циљем да демонстрира америчку импотенцију у Сирији, Путин ће мозда подићи улоге. Уколико је Асад и њега изненадио, вероватно ће покушати да натера Дамаск да плати ускраћивањем руске подршке.
Напад на Сирију подсећа на бомбардовање Југославије
Тилерсонов пут у Москву биће и тест за Трампову администрацију. Државни секретар наговестио је да се упркос нападима, њихови циљеви у Сирији нису променили, а то су прво борба против ИСИС-а зарад постизања ширег мировног споразума и транзиције касније.
– Нема промене такве политике – рекао је Тилерсон.
Уколико то остане случај, Русима ће бити дозвољено да наставе да помажу Асаду у демолирању сиријских градова, али пре конвенционалним бомбама, а не отровним гасом. Али, уколико је Трамп одлучан у томе да се реши Асада, и употреби своје војне предности у томе, више неће бити повратка на статус кво.
Очекује се да це Русија изазвати САД у Савету безбедности УН по питању да ли је напад био легалан. Тилерсон може да употреби аргумент да је у питању био превентиван напад како би спречили да хемијско оружје доспе у руке терориста који би могли да га употребе против САД. Али, то оправдање у циљу самоодбране мозе бити ослабљено инсистирањем Пентагона да напад није имао за циљ да уништи хемијско оружје. Штавише, уложен је велики напор да се избегне гађање било којег града где би могло бити складиштено хемијско оружје из страха од цивилних жртава.
Трампова администрација ће се дакако суочити и са правним изазовима пред Kонгресом који није одобрио ратна дејства у Сирији. То це довести и до консолодовања подршке међу тврђим републиканцима који су највише били забринути због Трампових веза са Москвом. Било да је то допринело одлуци да се нападне, исход це свакако помоћи Трампу да скрене пажњу са вишеструке истраге о потенцијалним везама његових сарадника и руске владе.
Први инострани лидер који це моћи да процени стварни знацај напада биће Си Ђинпинг који се јутрос састао са Трампом у Флориди. Трамп је наложио напад баш пре него сто су двојица лидера села за сто. Јос није јасно да ли је Трамп обавестио кинеског председника о својој одлуци за вечером.
Kолико год Трамп тврдио да су њихови напади ограничени, последице ће свакако бити глобалне. Си ће морати да прерачуна шта би Трамп могао да уради уколико Северна Kореја настави своје нуклеарне тестове и испаљивање пројектила, или ако се америчке и кинеске снаге случајно „сударе“ у Јужнокинеском мору. Он це преко пута конференцијског стола гледати у председника који је показао да је спреман да повуче обарач на једном од најснажнијих оружја на свету“, закључује „Гардијан“.
Извор: Blic.rs
