– Има нас осморо, четири брата и четири сестре. Расули смо се по свету и ретко се виђамо. Сви имамо своју децу, и унуке. У селу живи само мајка, отац је одавно умро. Нема ни комшија више. Пусто! – објаснио је Драгутин корен проблема
Драгутин М. је Србин из Куршумлије који је Немачку одабрао за нови дом. Као и сви, и он је постао носталгичан уочи празника, па је написао писмо посвећено усамљеној мајци.
Њега преносимо у целини, са сајта топлицкевести.цом:
“Одрастао сам човек, имам велику децу, а од јутрос ми сузе саме падају низ лице. Кријем се од укућана, срамота ме, покушавам да мислим на нешто лепо, али не вреди.
Данас је Велики петак. Присећам се детињства и наше мале куће на планини код Куршумлије. Мајка је увек после ручка фарбала јаја у луковини. Сестре су јој помагале а ми, дечаци, смо јурцали напољу. У недељу, на Васкрс, мајка би сваком од нас дала по једно јаје. Били су то, некако, свечани тренуци.
Има нас осморо, четири брата и четири сестре. Расули смо се по свету и ретко се виђамо. Сви имамо своју децу, и унуке. У селу живи само мајка, отац је одавно умро. Нема ни комшија више. Пусто!
Сигуран сам да мајка баш у овом тренутку фарба јаја. И то за свако своје дете, снају, зета, и свако унуче. Остарелим рукама са великом нежношћу свако јаје благосиља: За Славољуба, за Драгицу, за Милицу, За Драгутина…. За Сару, Иву, Јану, за Душана… Никог неће да заборави, свако име изговара нежно као да нас милује по глави, као некад.
Поређаће црвена јаја у дрвени корпу и онда ће да седне и дуго гледа у њих. После неког времена ће да уздахне, као да је гледам, и побожним гласом да каже: „Нека су сви они мени живи и здрави и да их срећа прати“.
Моја мајка неће имати коме у недељу да пружи црвено јаје. Нико од нас није могао да је посети за Васкрс, као и много Васкрса раније. Такав је живот. Зато плачем! Мајко хвала ти за све!”
Извор:Телеграф.рс
