Почивај у миру легендо!
Ноћас је у Загребу у 87. години преминуо велики хрватски и југословенски глумац Реља Башић.
Реља Башић је рођен у Загребу 14. фебруара 1930. године. Његова мајка Ели Башић је била позната хрватска музичка педагошкиња и пијаниста. Башић је јеврејског порекла са мајчине стране. Добио је презиме по свом очуху Младену Башићу, хрватском диригенту. Дипломирао је глуму на АДУ у класи др. Гавелле. Године 1955., при крају студија, редитељ Бојан Ступица га укључује у драмски ансамбл ХНК у Загребу, где, остваривши низ улога са истакнутим редитељима (Ступица, Радојевић, Гавелла, Паро, Хабунек, Виолић, Јуванчић, Спаић) и одигравши 498 представа остаје у сталном ангажману до 1967. године.
Године 1968. Башић прелази у статус самосталног уметника те као глумац и редитељ делује у Театру ИТД, Позоришту Комедија, Загребачком позоришту младих, као и на Дубровачким летњим играма. У тим позориштима одиграо је 797 представа и реализовао својих првих шест режија (Љубаф, Црна комедија, Један дан у смрти Јое Егг, Стара времена, Обећања и Хотел Плаза).
Године 1974. с групом истакнутих глумаца своје генерације основао је прво хрватско путујуће приватно позориште Театар у гостима, у којем као уметнички директор, глумац и редитељ остаје све до његовог престанка деловања 2004. године. Театар у гостима је за време свог тридесетогодишњег живота извео 4213 представа у 340 места и градова Хрватске, Југославије те у иностранству.
На филму Реља Башић дебитује већ за време студија у антологијском Концерту Бранка Белана (1954.), једном од најважнијих и најбољих остварења југославенског филма. Тиме само најављује још истакнутије улоге у филмовима који су променили токк хрватске и југославенске кинематографије, попут Ронда Звонимира Берковића, за којег осваја и Златну арену у Пули 1966. године. Његова интерпретација мушкарца чији је брак утонуо у кризу обележила је филм који је најавио потпуно нова размишљања у филмском медију, и ван наших простора.
Године 1970. улогом г. Фулира у Ко пева зло не мисли Креше Голика, Башић постаје икона урбаног хрватског фолклора.
Његова филмска каријера броји 56 домаћих и, служећи се немачким, француским, словенским, италијанским те енглеским језиком, 71 страни наслов, укључујући сарадње с неким од највећих имена европског и светског филма, као што су Волкер Сцхлöндорфф, Петер Устинов, Абел Ганце, Роберт Хоссеин, Ламонт Јохнсон, Јамес Целлан Јонес, Алеxандре Аструце, Мауро Бологнини, Wојтецх Јаснy, Луиги Магни, Wолфганг Бецкер и Гиулиано Монталдо.
Извор:СрбијаДанас.цом/Јутарњи.хр
