Драгомира Бојанића Гидру највише памтимо по улози Жике Павловића из серијала филмова „Жикина династија“, иако је Гидра био глумачка величина која је бриљирала и у много „озбиљнијим“ улогама.
Његова ћерка Јелена Бојанић присетила се очевих последњих дана живота на Војномедицинској акедемију у Београду. Преминуо је 11. новембра 1993. године, у Београду, од рака јетре.
„Цео ВМА је био пун војске под оружјем. Довозе хеликоптером рањенике, све деца од 18, 19 година, многи су без ногу. Знали смо да му је крај, сестре му шверцују цигарете. А у његовој соби дежурни лекари и рањеници, седе од до четири ујутру код њега, а он за сваког од има штос. Тако је месец дана умирао и свако вече забављао рањенике“, присећа се Гидрина ћерка Јелена Бојанић.
„Гидра је знао шта ће се десити са земљом када се појавио Милошевић. Његова ћерка Јелена Бојанић је деведесетих отишла у Америку. Пре тога је била у Лондону. Њен отац се из иностранства вратио због носталгије, а она због његове болести.
„У једном повратку у Србију, 1993, отишла сам директно код њега у болницу. Слетела сам у Будимпешту. Грозно време. Из Будимпеште сам директно отишла на ВМА. Онкологија, четврти спрат. У четири ујутру је све мрачно, а на крају ходника на четвртом спрату светло. Ми се приближавамо. Цео ВМА је био пун војске под оружјем. Није изгледао као болница, већ као објекат под опсадом. Имала сам утисак да сам се вратила у неку другу државу. Моја генерација није била свесна. Попнемо се и видим кроз мрак гужву. А они довозе хеликоптером рањенике, све деца од 18 до 19 година, оперишу их, многи су без ногу. Медицинске сестре довозе те младе рањенике у колицима до татине болничке собе и Гидра им прича вицеве у четири ујутру. Знали смо да му је крај, сестре му шверцују цигарете. А у његовој соби дежурни лекари и рањеници се смеју његовим фазонима. Они седе од 11 до четири ујутру код њега, а он има читав монолог, па за сваког од њих штос. Тако је месец дана умирао и свако вече у тих месец дана забављао рањенике“, рекла је она.
Извор: Nedeljnik.rs
