Из свих крајева Србије људи долазе са балонима по залихе воде за коју се верује да је боља од лекова
Било лето или зима, у порти Цркве Светих апостола Петра и Павла у Неменикућама, недалеко од Сопота, људи увек има. Стрпљиво, без нервозе, чекају да напуне флаше и балоне водом са Клеопатрине чесме за коју се верује да успешно отклања песак и камен из жучи и бубрега, пише Биље и здравље.рс.
„Названа је Клеоптрина чесма, по ћерки кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде“, објаснио је свештеник неменикућке цркве Горан Лукић.
СА РАЗЛОГОМ ГА ЗОВУ СРПСКИ ОСТРОГ: У овом манастиру Бог прашта и заборављене грехе(ВИДЕО)
„Била је веома млада када је умрла у Београду. Била је то велика трагедија за њене неутешне родитеље. Пошто је сахрана требало да се обави у Тополи, тужна поворка заноћила је у Неменикућама. Тело је остављено у старој сеоској цркви Ваведења Пресвете Богородице, на чијим темељима је подигнут данашња црква. Ту је усред српских сеоба одржао последњу литургију на родној груди Арсеније Чарнојевић, а стотинак година касније ту се причестио и Карађорђе са устаницима пре битке за Београд.
Девојке из Неменикућа, потресене судбином младе Клеопатре, извезле су прелепи покров, што је дирнуло кнеза и кнегињу „па наложи кнез да се код храма подигне чесма најлепша у околини„. И пре него што ће се изворска вода сповести до лепе камене чесме са таблом на којој пише да „чесму даде изградити кнез Алекасандар Карађорђевић поводом ноћења тела блаженопочивше принцезе 1855. лета господњег“ и да чесму обновише доброчинитељи у време јереја Љубише Смиљковића 1997. године – извор је био на добром гласу“, испричао је он.
Народ у овом крају је одувек веровао да је вода са овог извора лековита, али да је наточе долазе и из Лазаревца, Младеновца, Београда, Војводине… Кад мука натера ништа није далеко. Био је ред и када смо обишли извор. Свештеник Лукић је косио траву. Одложио је тример и док нам је кувао кафу рече нам да је увек тако:
„Нема дана кад нема људи на Клеопатриној чесми. Наравно да смо им омогућили да уђу колима све до чесме, јер како би другачије носили пуне балоне“, рекао је. Под крошњом прастарог дуда чија је огромна сенка прекрила чесму, на ред чекао је и Зоран из Неменикућа. Каже да годинама другу воду не пије.
„Сви моји су точили воду са овог извора. Веровали да чисти песак и камен из бубрега и жучи. Колико знам из нашег села нема ни једног да је имао проблема са болесним бубрезима. Била је чак и једна баба, која је у позним годинама почела да пије воду јер је установљено да има камен. После годину дана није имала никакве тегобе, све је нестало. Пила је по две литра воде дневно“, говори овај средовечни мештанин.
Вода са Клеопатриног извора добра је, верују људи, и за дебељуце.
„Знам једну мало пунију комшиницу која је, тврди, смршала пијући свакодневно ову воду. Мислим да је тајна у томе што ова вода чисти од отрова и свега што не ваља“, каже Мира Дабић, која је дошла из Лазаревца по воду.
Да ли је вода са Клеопатриног извора заиста лековита, за сада научно није потврђено. Зна се да је исправна, јер је бактериолошки испитана, али се не знају њене лековите особине. Тај посао тек предстоји. Свештеник Горан Лукић се нада да ће, осим „живих“, лековитост воде да потврди и неко научно истраживање.
„Има људи који дођу наменски да наточе воду за лек, па сврате у цркву, а има и оних који дођу да обиђу наш храм па наточе воду. Добро је углавном и за једне и за друге, а за нас је то велика радост“, рече задовољно свештеник Горан Лукић.
Село Неменикуће има око 2.000 душа веома поносних на изузетну историју села. Ту је 1780. рођен Милован Видаковић, први српски романописац у чију част се сваке године организују „Дани Милована Видаковића“.
Летњиковац у тишини имао је и Јован Жујовић, први српски геолог. У селу су боравили Арсеније Чарнојевић и Карађорђе, а последњих година ту је снимана серија „Равна гора“.
Извор: stil.kurir.rs
