Професоре Џодићу каква је сада ситуација у Србији када је у питању оболевање од рака?Ситуација се мења на боље. Смртност опада, посебно код рака дојке, који је код жена најчешћи злоћудни тумор и у Европи и код нас. Дају резултате и кампање у борби против пушења. Борба против пушења, алкохолизма, гојазности и здрав модел живљења би могле да доведу до пада борја оболелих за више од 30 одсто. Тачније, здрав модел живљења би могао да оздрави нацију. Децу треба едуковати још у обданишту. Едукација је један од приоритета сваке нормалне земље. Кад деци усадите да је пушење штетно, да је пушење болест, да је гојазност такодје болест и да треба да се баве спортом, онда то деца запамте. И тако васпитавате народ.
Дакле превенција је почела да даје добре резултате?
Да и то нас радује. Рак дојке се све чешће открива у почетном стадијуму. Треба нагласити да смо ми од 2013. сем те примарне превенције која подразумева избегавање фактора ризика – пушење, алкохолизам, штетне материје – увели тзв секундарну превенција где се најчешће злоћудне болести могу открити скринингом. Од 16. августа 2013. године имамо уредбу Владе Србије да су скрининг, односно рано откривање рака дојке, рака грлића материце и рака дебелог црева обавезни. О скрининзима се говорило и раније, и покушавало се и раније да се они уведу али сад са увођењем скрининга не можемо одједном да направимо 100 скрининг јединица за кар дојке. Али можемо да мотивишемо популацију да се одазову на преглед. Да немамо тужну ситуацију да се усред Београда на Старом граду на преглед одазове 20 одсто.
Треба рећи да нема разлога да се боје прегледа.
Преглед није шкодљив, није болан а може да открије болест која није опипљива. Дакле у почетном стадијуму када је болест стопостотно излечива.
Ал и скренути пажњу женама да се и доброћудне промене у дојкама оперишу као што је нпр фиброаденом.
Велика је заблуда да се фиброаденоми не оперишу. На хиљаду фиброаденома један ће бити злоћудан. Опипљиве фиброаденоме, или оне који расту треба одстранити.
НИЈЕДАН ЛЕК НЕ ПОМАЖЕ КАО ОВАЈ: Узмите га само једном и излечите ваше бубреге, панкреас и јетру
Било је раније података који су указивали да 10 одсто жена дође на први преглед тек у четвртом стадијуму болести. Да ли је то и даље тако?
Не. Сада се ситуација поправља. Ретко се сада дешава да жена на први преглед дође у четвртом стадијуму. Дешава се и то понекад, али тада се заиста сви изненадимо.
Професоре Џодићу да једном заувек решимо то вечито питање око излечења. Да ли је рак стопостотно излечив и у којој фази?
Рак дојке и рак штитасте жлезде, или други злоћуди тумори, су практично стопостотно излечиви у првом стадијуму болести. Ако ви нпр дијагностикујете почетни рак дојке који се нигде не шири, тзв ин ситу, и снимком одстрањеног дела дојке докажете да је у потпуности отклоњен, или пронађете микроинвазивни од пар милиметара који није захватио лимфне чворове ви можете и да очувате дојку и да постигнете стопостотно излечење. Наравно, има карцинома ин ситу који захватају већи део дојке па дојка мора да се уклони али се онда реконструише. Што се конкретно тиче рака штитасте жлезде ви за пар сати, само операцијом можете да излечите пацијента у почетном стадијуму болести. Па чак и у другом и трећем стадијуму. Потом следи перманентно праћење јер пацијент после 20 година може да добије неки други карцином. Е то је тзв терцијална превенција.
ДОКТОР СИМОНЦИНИ ОТКРИВА: Ево како да победите рак његовом методом лечења… (ВИДЕО)
Дакле, прича о раку није прича о смрти?
Наравно да није. Ради се о честој болести, која ће се јављати све чешће, али је потенцијално излечива. Ја се обрадујем кад сретнем некога ко ми каже – ви сте мене оперисали пре толико и толико година, или нечијег оца, мајку… Знате сваки трећи европљанин има неки рак или је боловао од рака. Рак препознат на време је излечив.
Али у нашем менталитету је некако да се говори – он болује од оне болести. Ми реч рак као да не смемо да изговоримо…
То сте се фантастично сетили. Да, одмах ћете чути – не дај Боже болује од оне болести,. Пазите, поред болести срца, шлога и инфаркта, најчешће хроничне незаразне болести су управо злоћудне болести. А за 10-15 година ће бити више оболелих од рака него од кардиоваскуларних болести.
Стиче се утисак да су људи склони да онога ко је оболео од рака одмах у старту отпишу.
Да али то је потпуно неисправно. Ја се сећам сијасет пута да се деси да пацијент кога су најближи ожалили и отписали наџиви све у породици. Оно што је прелепо је да се често дешава да пацијент заборави од чега је оперисан, То се дешава када нема компликација од операције. Пацијент једноставно после неког времена сметне са ума да је оперисан од рака, Наравно то је само доказ да је рак излечив, под условом да је то урадио одличан хирург и да пацијент има одличан квалитет живота.
Колике су листе чекања на радиотерапију?
На сву срећу смо изашли из тог претужног периода када је у Србији било мало апарата за радиотерапију. Ова влада је препознала неопходност за набавку нових акцелератора како би се обновила радиотерапија у Србији. Сада ми немамо кашњења у радиотерапији. Као ни у хирургији где поштујемо златни стадард које имају богате земље ЕУ, иако је Србија мала и сиромашна. Води се рачуна о сваком појединачном пацијенту да не закасни. Било је нажалост, пре неколико година, да пацијенти и не стигну на радиотерапију због малог броја машина. Знајте да ми овде и даље радимо у три смене. Радиотерапија у Србији је значајно унапредјена и даље се ради на њеном унапређењу, у току је набавка још радиотерапијских машина.Наравно било би неопходно да се Институт за онкологију и радиологију Србије реновира и догради али се и на томе веома озбиљно ради.
ДР. СЛАЂАНА ВЕЛКОВ ОТКРИВА: Радите ово сваки дан и излечите се од сваке болести!
Поменули сте значај провере сентинела, то јест лимфних чворова стражара, у току саме операције. Колики значај та процедура има за самог пацијента?
Почетни рак дојке би требало да се оперише само у установама које имају адекватну опрему укључујући и нуклеарну медицину. Ради се о проналажењу малих, микрометастаза, мањих од два милимтра у лимфном чвору који ултразвучно и на прегледу изгледа нормално, здраво. На дан операције се поред ареола, колута брадавице дојке или поред тумора убризгава ТЦ 99 обележен колоидом, дакле радиоактивна супстанца са ниским зрачењем која се заустави у правом лимфном чвору, који потенцијално, у 20 одсто највише садржи микрометастазе. Ту нема прескакања лимфног чвора. Током саме операције користи се ручна гама проба, то је гајгеров бројач, којим у пазушној јами претражујете лимфне чворове стражаре. Обично се вади 2 или 3 стражарна чвора и ако у њима нема метастаза онда их нема ни у осталим лимфним чворовима у пазушној јами. Другим речима нема потребе да се ради дисекција пазучне јаме, то јест одстрањивање осталих лимфних чворова, јер она носи ризик од отока руке, као и бола у раменом појасу. С друге стране, ако се и нађу микрометастазе које су мање од 2 милиметра у стражарним чворовима, и ако се они изваде са или без дисекције пазушне јаме, ми имамо одличну прогнозу за таквог пацијента. Посебно је то важно за меланом коже који такође треба оперисати у центрима који имају нуклеарну медицину. То је екстремно важно да пацијент не закасни, јер ако дође са патолошки увећаним и измењеним чворовима са метастазама прогноза је врло лоша. У 20 одсто случајева се догађа код рака дојке да лимфни чворови делују потпуно уреду на ултразвуку а ви приликом провере, током, операције у њима пронађете метастазе. Захваљујући тим лимфним чворовима стражарима радите адекватну операцију, дакле примерену операцију регионалном стадијуму болести. Код рака дојке сем Тц99 са колоидном увек користимо и боју, метилснско плавило те су лимфни чворови и „врући“, радиоактивни али и плави те се веома лако проналазе.За рак штитасте жлезде користимо само метиленско плавило и метастазе тражимо у бочним регијама врата а централне одстрањујемо заједно са штитастом жлездом.
Оно што је веома битно је да се у зависности од величине и типа тумора, као и од тога да ли су захваћени лимфни чворови, одређује даљи ток лечења.
Тако је. Ако је карцином дојке мањи од 10 милиметара, он је обично хормонски завистан, а нема захваћених лимфних чворова онда нема потребе да се прима хемиотерапија. Лечење се допуни зрачењем и хормонском терапијом. Код меланома коже чак и да има промена у лимфним чворовима хирургија је најважнија. Што се тиче штитасте жлезде ако је карцином у самој жлезди, а лимфни чворови нису захваћени, онда не треба ништа сем операције. С друге стране они код којих су захваћени лимфни чворови или карцином пробије капсулу лимфних чворова ти пацијенти су кандидати за терапију јодом 131 али после адекватне хирургије. Дакле, на тај начин, ви прецизно знате који вид лечења ће бити оптималан за сваког пацијента.
Још једна веома битна ствар која код многих изазива страх је термин петогодишње односно десетогодишње преживљавање. Неки се онда уплаше и помисле како им је остало само 5 или 10 година живота.
То наравано није тачно. У модерној медицини и модерној онкологији лечење је персонализовано, примерено сваком појединачном пацијенту. Прогноза зависи од сваког појединачног пацијента, биологије тумора и од квалитета лечења. У хирургији рака хирург је фактор прогнозе. И опште стање пацијента, његово стање здравље, је такође, важан фактор прогнозе. Ако је одличног општег стања он има бољу прогнозу. Такође, фактор прогнозе представља биологија тумора, то јест његова агресивност. Петогодишње или десетогодишње преживљавање се објављује на великим мета анализима где је укључено на хиљаде болесника и онда изведите неки просек и каже се да је у том и том стадијуму петогодишње преживљавање значајно веће у одређеној групи него код неких других. Али то ништа не значи за појединачног пацијента. Не значи да ако неко има рак штитасте жлезде са метастазама у врату да ће он живети дуже од 20 година у 95 одсто случајева. А ви у ствари можете да постигнете излечење а да он добије неку другу злоћудну болест или неку другу болест од које умре. И оно што је веома битно је да се пацијент мора контролисати до краја живота. Јер, рецимо рак дојке се може поново јавити после 10, 20 или чак 30 година.
Да ли је могуће да је некоме добро урађена операција, није имао метастазе, завршио успешно лечење а онда се после 10 или 15 година појаве метастазе?
Да могуће је. Битно је знати да су злоћудне ћелије јако нестабилне и брже умиру од нормалних ћелија, али нормалне ћелије имају шифру за умирање која се зове апоптоза. И онда се мења новом, младом, здравом ћелијом. Поједини клонови злоћудних ћелија немају шифру за умирање. Ја их често студентима представљам као монструме који могу да живе притајено деценију, две, три и да одједном почну деобу. Дакле оне су негде у циркулацији и отуда су инвазивни тумори системска болест. Постоји увек бојазан да ће се можда после дугог периода појавити метастазе. Због тога се пацијент доживотно контролише. С друге стране имате пацијенте који су оперисани пре више од 30 година. Неки су у међувремену добили неки други карцином који такодје добро лечите и они живе јер због редовног праћења њиховог здравственог стања можете правовремено да реагујете. Некад је то била реткост а сада све чешће имате имате пацијенте са четири карцинома различитог ембриолошког порекла. Иначе, треба знати да је хирургија нетоксична метода лечења и она не изазива нове туморе за разлику од радио терапије и хемиотерапије који могу да имају касне штетне ефекте.
Има доста жена које свесно одбију радио или хемиотерапију, или одбију да узимају хормонску терапију. Колико су оне у ризику?
Оне су у значајно већем ризику за поновну појаву болести.
Код нас лекари обично за рак дојке који је хормонски завистан преписују Нолвадекс иако постоје и други лекови за лечење који се користе у земљама региона.
И код нас се користе и други лекови сем Нолвадекса. Они пацијенти који имају ризик да ће од дуже употребе Нолвадекса имати штетне последице добијају друге хормонске лекове. Али то се све одлучује конзилијарно. Дакле наше жене нису угроженије од осталих, напротив. Ми итекако спроводимо оно што се зове златни стандард у лечењу рака дојке.
Колико има истине у томе да треба избегавати црвено месо? Неки наводе да треба избацити сво месо из исхране.
Највише антиоксиданаса има у зеленом чају и броколију. Али здрава храна за наше подручје је наша домаћа храна али без пестицида, без хормона и без генетских модофикација. Дакле и месо и риба и остале намирнице могу да се употребљавају у нормалној количини. Само је битно да храна буде што мање загађена. Кажу неки – једите соју а избегавајте црвено месо. Соја и производи од соје су примерени Јапанцима односно онима који живе на том терену. Понављам, здрава храна за нас је наша домаћа храна, што мање загађена, наравно.
За крај колико има истине у оној народној – Ко се чува и Бог га чува. Има ли Бог заиста последњу реч?
Тако је. Свако од нас има своју генетску шифру, баш као и свака ћелија. С друге стране, ја сам верник и сваку операцију почнем речима – „Боже помози да ово добро урадимо“.
Разговарао: Петар Латиновић
Извор: Курир
