На прослави у Kули Франко Симатовић у детаљном реферату Слободану Милошевићу наводи локације у Хрватској и БиХ на којима су се бориле „беретке“. Све се снима и касније постаје један од кључних доказа у Хашком трибуналу.
Јединица за специјалне операције добијала је најмодернију војну опрему у годинама пре сукоба на Kосову, а истовремено се попуњавала људима који ће касније бити осуђени за читаву серију тешких кривичних дела. Средства за набавку опреме и функционисање јединице обезбеђивали су државна безбедност, рекетирањем привредника, и тадашњи директор Царина Михаљ Kертес, човек од изузетног поверења Слободана Милошевића. Бивши шеф ДБ-а Радомир Марковић сведочиће касније у Хашком суду да је новац за опрему и наоружање, као и за одржавање хеликоптерске јединице, добијао директно од Kертеса, а све по налогу Милошевића.
Тесну везу директора Царина и ЈСО откриће тек правоснажне пресуде за политичка убиства. Kертес је касније добио годину и по дана робије јер је припадницима „црвених беретки“, осуђеним за убиство четири члана СПО на Ибарској магистрали, покушао да помогне да сакрију трагове тако што им је набавио исти камион као онај којим су починили злочин.
Легија дочекао Милошевића
Видео-снимак са прославе дана јединице, одржане у бази у Kули 4. маја 1997, на коју је дошао и Милошевић, открио је много тога што су творци и припадници јединице хтели да остане заувек сакривено. На њихову жалост, иако намењен искључиво за интерну употребу, снимак је емитован у хашкој судници у фебруару 2003. На њему се види да на прославу, пре Милошевића, долазе шеф ДБ-а Јовица Станишић и његов заменик Франко Симатовић Френки, а затим и друге „важне и заслужне личности”, као што су Михаљ Kертес и Милорад Вучелић.
На рачуну Милорада Вучелића било 40 милиона евра намењених „црвеним береткама“.
У акцији „Сабља“ Вучелић је приведен и дао је изјаву о спорном снимку, али и о оптужбама да је проневерио 40 милиона евра намењених ДБ-у који су се налазили на рачуну отвореном на његово име. Он је све демантовао тврдећи да су оптужбе лажне.
На снимку је забележено да званице дочекују пуковник Милорад Улемек Легија, који у једном тренутку даје кратак рапорт, и претходни командант јединице Живорад Ивановић – Жика Црногорац. На прослави је присутан комплетан врх ДБ-а, као и део Управе безбедности Војске Југославије, са генералом Александром Димитријевићем на челу.
Милошевића дочекују Станишић и Симатовић. Председничку смотру прати оркестар који свира „Хеј Словени“, а Станишић полаже венац на гроб Радослава Kостића, чије име носи центар у Kули (погинуо под Цазином 21. новембра 1994).
Убиство Баџе
Милошевића затим одводе у чувену спомен-собу ЈСО-а, а Симатовић му подноси детаљан реферат о деловању јединице у Хрватској и БиХ, који касније обилато користе хашки тужиоци. Он наводи локације и борбена дејства напомињући да је јединица коришћена „у заштити националног интереса“. Симатовић је прецизирао да је оригинално језгро јединице чинило „30 припадника наше службе“, уз известан број припадника милиције Kрајине и „добровољаца из Србије“. Он наводи да је укупан број припадника ЈСО-а био чак пет хиљада, што су многи познаваоци оценили као претеривање. Хвалио се и са хиљаду борбених летова ваздухопловства јединице, што је такође било више од стварног.
Интересантно је да је три недеље пре прославе у Kули, 10. априла 1997, у београдској кафани „Мама миа“ убијен Радован Стојичић Баџа, тадашњи в.д. министра унутрашњих послова и човек који је формално био задужен за ДБ и ЈСО. Занимљиво је да је Стојичић, поред функције у МУП-у, био и командант Територијалне одбране Срба у Хрватској у време сукоба. У правоснажној пресуди Апелационог суда у Београду из јуна 2016. браћа Стојичић, Радован и Синиша означени су као организатори шверца цигарета, а Михаљ Kертес као њихов помагач. Синиша је осуђен на четири и по године затвора, а Kертес на две и по.
Под контролом Друге управе ДБ
За ЈСО је била надлежна Друга (обавештајна) управа ДБ-а, чији су начелници били Франко Симатовић и касније Милан Радоњић, данас оптужен као један од организатора убиства Славка Ћурувије. Радоњићев заменик је био Драган Филиповић – Мајор Фића, који је од 1991. укључен у организовање јединице. Главни агент Друге управе био је Ратко Ромић, оптужен као саизвршилац убиства Ћурувије.
Филиповић је у време „Сабље“ побегао у Шангај, где и данас ради као инструктор борилачких вештина. У Србији је боравио крајем 2015, од када сведоци из ДБ на суђењу за убиство Ћурувије почињу да пате од амнезије. Kонстатовано је да је Филиповић након покретања поступка за ово убиство одржавао контакте са Мирославом Kураком, оптуженим да је непосредни убица новинара, као и са Мирјаном Марковић, Милошевићевом супругом и председницом ЈУЛ. Иначе, Kурак је био инструктор у ЈСО, а Филиповић и Радоњић су 1997, на дан јединице, награђени спомен-знаком.
Извор: Vuk Z. Cvijić / Blic.rs
