Муамер Гадафи владао је Либијом више од четири деценије, а власт је преузео кад је имао само 27 година 1969. године свргнувши краља Идриса.
Млади пуковник Гадафи и његове колеге из војске извршили су војни удар, укинули монархију и прогласили Либијску Арапску Републику. Народ га је дочекао с одушевљењем. Два пута су неуспело у првој години владавине покушали да га свргну.
Последња обраћања убијеног Гадафија такође су заинтригирала свет јер није реч о обичним порукама јавности, већ о шокантним ‘пророчанствима’ које је свет игнорисао, све до сада када се све што је рекао, није испунило. Гадафи је своје језиво пророчанство о Европи изнео у свом последњем интервјуу 2011. године, када су наоружани побуњеници уз подршку НАТО граната водили рат против њега.
„Слушајте ме сад, ви људи из НАТО! Бомбардујете зид који стоји на путу мигрантима из Африке према Европи и терористима Ал Каиде. Тај зид је Либија. Ви сте га разбили. Ви сте идиоти, и горећете у паклу због хиљада и хиљада миграната из Африке. То ће бити тако. Ја никада не лажем. Не лажем ни сада“, написао је Гадафи у отвореном писму 2011. неколико месеци пре него што је мучки убијен. Неколико година после, то се и догодило.
Сада вам доносимо његову поруку радницима широм света поводом Првог маја 1982. која указује на једну занимљиву ствар. Гадафи је итекако знао што се догађа са светом, а постоји и велика могућност да је његов отпор глобалистима и ‘диктаторима’ из сене пресудио његовом животу:
„Данас славимо Први мај, Међународни дан радника – али прави ‘дан радника’ битће онај када се сви радници света ослободе робовласништва и када постану партнери, а не запослени који раде за плате. То ће бити Међународни дан радничког ослобођења и заиста ће заслужити да буде слављен широм света.
Какво значење ова прослава данас има, када се радници у сваком делу света и даље морају покоравати платама које контролишу њихове животе и њихове слободе? Да ли особа заиста може имати слободу ако је присиљена робовати неком другом? Да ли постоји икакав смисао у животу човека, ако су све његове материјалне и есенцијалне потребе, дневна и месечна примања, па и живот његове деце – у рукама неког другог?
Слобода човека не може бити комплетна све док он није еманципован од свих облика израбљивања и притиска, без обзира из којих праваца долазили. Слобода може наступити тек онда када је појединац у потпуној контроли над свим својим потребама, јер никада неће моћи да буде слободан све док је барем једна од тих потреба у рукама неког другог.
Права револуција елиминише све форме израбљивања на којима су израбљивачка друштва изграђена, укључујући и либијско друштво у овом тренутку. Основе експлоатације које либијском становнику данас ускраћују слободу морају бити уништене.
Браћо… револуција није војни удар, нити преузимање политичких функција од једне скупине како бисте их предали другој, права револуција проказује основе репресије над друштвом и уклања их. Она напада бастион експлоатације и уништава га, то је права револуција. Револуција проказује репресију по питању контроле средстава производње, као и непоштене односе међу људима – револуција уништава те односе, само то је права револуција.
Сваки покрет промене који само преузима фотеље моћи од друге групе, разбацује се са слоганима и оставља корен израбљивања у друштву нетакнут – то је фашистички пуч, покрет ограничене сврхе, покрет без историјског утицаја на живот људи.
Свуге човек жуди за слободом и спреман је умрети за слободу. Целу своју историју људи се боре за слободу, како би могли живети у срећи, јер да би човек био срећан, пре свега мора бити слободан. Човек се мора борити против оних који га поробљавају – мора бити слободан у животу, слободан да једе шта жели, да се облачи како жели, слободан да живи како жели… то је слободан човек који живи у срећи.
Широм света имамо реформативне и површне покушаје да се задовоље радници, да им се да понешто партиципације у управљању или власништву, да им се даје део профита или да им се повише минималне плате. Сви ти покушаји су једна обична илузија и на крају циљ је преварити раднике“.
Извор: дневно.хр
