Влада је од 2015. године за субвенције страним инвеститорима дала 860 милиона евра, што је само новац који је регистровала Комисија за контролу државне помоћи, а та средства су дата уз недовољну контролу јавности, изјавио је председник Транспарентности Србија Владимир Гоати.
Неке одлуке Комисије су спорне, или су изостале, а износи неких субвенција су превазишли установљени ниво, указао је Гоати на представљању извештаја „Субвенције инвеститорима – сврсисходна државна помоћ или политичка промоција“.
Гоати је истакао да се, по свој прилици, не може искључити могућност да је у неким случајевима један део те огромне суме коју су дали грађани Србије трошен „по арбитражним критеријумима – територијалним, личним, партијским“, јер су субвенције условљаване инвестицијама у неко подручје.
Према његовој оцени, Комисија за контролу државне помоћи имала је „лежеран став“ у одобравању доделе средстава и није имала у виду да је то скоро милијарда евра.
То је потпуно у нескладу са званичном државном политиком да треба радити, штедети на сваком кораку и бринути, не о свакој милијарди евра, него о сваком динару, констатовао је Гоати.
Представник Транспарентности Србија Златко Минић указао је да је држава до 2015. године новац улагала у државна предузећа, за њихово извлачење из кризе, а да је од тада почела да помаже страним инвеститорима.
У истраживању Транспарентности Србија о субвенцијама било је обухваћено 27 инвеститора, којима је помоћ додељена или најављена, али је на крају остао 21, са укупним субвенцијама од 181 милион евра.
Према његовим речима, систем субвенција је у многим сегментима унапређен у односу на 2015. годину, али нека питања и даље нису решена.
Проблематичан је, нагласио је Минић, начин на који Комисија утврђује износ субвенције, а највећи проблем је настао у фебруару, када је донета уредба Владе која даје право да се подзаконским актима избегне да поједине случајеве разматра та комисија, чак и оне за које је био конкурс.
Министарство привреде и Развојна агенција Србије одређују коме ће се субвенције доделити, а да ви то нигде не можете прочитати. У истраживању смо нашли неке случајеве где је закон прекршен и помоћ дата ван одлуке, као и на неке спорне одлуке Комисије, рекао је он.
Минић је као драстичне примере кршења закона навео случај када је Министарство привреде у новембру потписало уговор са кинеском компанијом Меита, и позвало се на решење Комисије за контролу државне помоћи „из будућности“, без датума, а оно је издато три месеца касније.
Као лош пример он је навео и субвенцију компанији Геокс за фабрику у Врању, јер није нађен ниједан доказ да је Комисија разматрала или донела решење о државној помоћи, а утврђено је да се тих 11,25 милиона евра ни на који начин не уклапа у дозвољене лимит.
Минић је истакао и да у истраживању није нађен ниједан случај да је инвеститор било где нешто погрешио или да није испунио своје обавезе.
Извор: Фонет
