„Често се питам да ли би Господ Исус Христос, да живи у овом времену, користио друштвене мреже? Јер он је избегавао сензационалност и није тражио веру у чуда, али је тражио чудо од вере. А данас нам свима то недостаје“, каже свештеник Милош Весин.
Овај свештеник који живи у Чикагу, свој мајски долазак у Београд посветио је управо том питању на предавању на Коларчевом универзитету.
„Ми смо данас приморани да будемо део многих мрежа, па и друштвених. Подсећам да значење мреже упућује на то да би нешто или некога требало уловити и судећи по стварној реалности око нас, многи су се ухватили у ту мрежу виртуелне, умишљене реалности. Колико дозвољавамо да будемо уловљени, то свако треба да одговори себи“, објашњава овај феномен свештеник из јужночикашке парохије.
Он истиче да је најважније с каквим “настројењем срца” приступамо интернету, и да све може да буде добро, као и лоше, као и да постоје бројни православни духовници који добро проповедају и држе реч Божију онлајн.
ЗАВИСНОСТ ОД ИНТЕРНЕТА
Оно што он уочава као проблем је зависност од интернета.
“Засад нема доказа о томе како се лечи зависност од друштвених мрежа. То је озбиљна порука. Оно што представља опасност је усисавање: један клик нас наводи на следећи клик, па на следећих пет, па се 10-15 минута брзо претвори у сат, сат у два или неколико сати. Тада бивамо усисани. Оно што је по мени најпогубније јесте да човек добија привид, на интернету, бивајући окружен мноштвом информација, да има знање. Али поставља се питање шта с тим? Сматрамо да у сваком моменту морамо да сазнамо све о свакоме и у сваком кутку земаљског шара шта се све дешава, али шта с тим информацијама? Информација која се не претвори у знање је потпуно бескорисна, а знање које се не претвори у мудрост је бесплодно“, сматра свештеник СПЦ који у Чикагу живи 27 година.
ГЛАДНИ ПРАВЕ ЉУБАВИ
Истичући податак да се окситоцин, хормон среће, лучи 15 одсто више када добијемо лајк него на дан венчања, Весин као свештеник који је докторирао психологију у Лондону открива шта се заправо крије иза тог феномена.
„У тој тежњи да нас људи воле и прихватају нема ништа лоше. Али када спонтана тежња у нама постаје патолошко стање, па човек бива обузет потребом за признавањем, за прихватањем, то нам онда говори о томе колико је савремени човек жедан и гладан праве љубави. Човек не прихвата љубав која му се безусловно и несебично нуди – а то је љубав Божија, која нас из небића призива у биће. Ми трагамо за љубављу, тражимо и зависни смо од лајковања, а заборављамо да нас Бог не само да лајкује, већ нас заиста и воли“, каже отац Милош.
ТАКОЗВАНИ ПРИЈАТЕЉИ
Полазећи од тога да нас Бог воли баш онакве какви смо, без намештања и позирања, Весин подсећа и на то колико је често комуникација на друштвеним мрежама, упркос срцима која пљуште, празна, а да смо ми, кад се скину сви филтери, изгубљени и усамљени.
„Увек имам на уму сјајну мисао Милана Мишића из књиге ‘Хамлетов мобилни’. Он каже да су такозвани пријатељи на тзв. друштвеним мрежама највећи непријатељи наших правих пријатеља. И када погледате шта се дешава заправо на друштвеним мрежама, коју количину времена проводимо тамо, где је ту онда време за права пријатељства? Чињенице говоре да смо све усамљенији. Човек што је више укључен у друштвене мреже, све је мање способан за успостављање нормалног друштвеног контакта. По најновијим статистикама, у разговорима очи у очи, од 30 до 40 одсто садржаја сваки саговорник искористи да би говорио о себи. Када је реч о друштвеним мрежама, то је дупло. Преко 80 одсто садржаја је о мени. Можете добро да се припремите и да што боље представите слику о себи. Свако даје не реалну, већ слику какву би желео да други добије о њему. И то је опасност јер нас ставља у нови ниво уљуљкивања, стварајући привид који не постоји у реалности“, каже отац Милош Весин.
Да ли би Исус био на Фејсу?
„Не верујем да би Исус имао налог на Фејсбуку. У Јеванђељу имате причу о раслабљеном, када је Исус Христос исцелио човека који је 38 година лежао одузет и парализован. Када су га питали људи ко је то учинио, човек није знао да одговори јер се Христос у међувремену измакао. Христос никад није тражио сензацију и никада себе не намеће. Када је ходао земљом и чуда чинио, а ни данас, никад није тражио веру у чудо. Али је захтевао чудо од вере. А то нама данас недостаје. Ту постоји битна разлика. Човек је увек запањен чудом, а чудо је свака сензација. Ми смо жељни чуда. Многи ће кренути за чудом јер савременог човека привлачи сензационализам. Већина садржаја на мрежама је део малих и великих сензација, не бисмо ли скренули пажњу на себе, а опет то показује исконску глад за правом љубављу, али се човек увек окреће погрешним садржајима“, каже Весин.
Он истиче да мреже можемо сами да имамо у својим рукама.
– Христос је рекао апостолима, баците мреже на дубину. Спустити своје мреже на дубину значи постати свестан себе, својих ограничености и колико је без Бога све немогуће. Треба да делимо, ширимо и шерујемо љубав, разумевање и праштање – каже отац Милош Весин.
Мерење у лајковима
“Ако ћемо већ да меримо ствари у лајковима, као хришћани требало би више да дајемо, а мање да бринемо за популарна свиђања и мање да добијамо. Овде се сетим чувеног грчког старца Порфирија Кавсокаливита који каже да није важно колико нас други воле, већ да треба да се бринемо о томе колико ми волимо друге. На томе треба да радимо“, сматра Весин.
Извор: Блиц.рс
