Пораст јавног дуга на 24,6 милијарди евра обиће се о главу грађанима кроз веће камате на кредите, које ћемо враћати деценијама
Пораст јавног дуга за 6,3 милијарде евра у последњих пет година значи да ће страни и домаћи кредитори грађанима, држави и привредницима драти кожу с леђа, зато што пораст јавног дуга аутоматски повећава камате на нове кредите.
Међутим, уколико се рачуна од средине, а не од краја 2012. године, када је промењена Влада и када је у 6 месеци Млађан Динкић издао обвезнице, дуг је подигнут са 15,3 на 18 милијарди евра, те повећање онда износи 9,3 милијарди евра.
Србија данас: Ту треба узети у обзир и буџетски план за ову 2017. годину у којој ће влада Србије земљу задужити за додатних 6.9 милијарди евра и то само у овој 2017. години тако да ће укупни јавну дуг који је направљен од доласка Александра Вучића на власт 2012. године износити 16,2 милијаде евра.
Још горе је што паре од кредита на које плаћамо огромне камате често леже неискоришћене, о чему је недавно јавно проговорио и министар финансија Душан Вујовић, признавши да то што држава није инвестирала седам милијарди динара није уштеда, већ – пропуст. Он је кривицу што „наша земља има 3,5 милијарди ангажованих неискоришћених средстава“ свалио на јавна предузећа „Коридори Србије“ и „Путеви Србије“.
Лажно повећање плата
Економски консултант за инвестиције Махмуд Бушатлија објашњава да је јавни дуг који не заврши у инвестицијама опасан за државу.
– Проблеми са јавним дугом настају на тај начин што се, као у Грчкој, кредити узимају да би се куповала луксузна кола, а не да се улажу у инвестиције које ће донети профит. То је опасно јер кад паре оду у потрошњу, у лажно повећање плата које нису зарађене, онда такво задуживање постаје јавни дуг. Ако не стварате профит, а узимате кредите, задуженост се увећава. Кад би се задуживали да би инвестирали у стварање профита, а не лажног живота, онда би то било оправдано – објашњава Бушатлија.
Он додаје да кад јавни дуг расте, и ако га је све теже враћати јер немате већу привредну активност, то аутоматски утиче на раст државног ризика и пад кредитног рејтинга земље, односно веће камате на кредите.
Да ће цех због пораста државног дуга за 6,3 милијарде евра платити грађани, сматра и Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.
– И наша деца и деца наше деце ће бити дужници. Ретка је земља која није задужена, али то задуживање мора да има резултат. Питање је да ли те паре иду у нешто што ће временом да враћа тај дуг или их само проћердамо, што је поразно за грађане. Дајемо огромне паре странцима за отварање нових радних места, који на тај начин без динара улога долазе до великог профита. Претпоставка је да део пара од кредита иде и „Србијагасу“, ЕПС и другим предузећима која се представљају да одлично раде, а у ствари су губиташи, попут „Бора“ и „Галенике“ – наглашава Савићева.
Чувају социјални мир
Она сматра да део новца сигурно иде на очување социјалног мира.
– Подигнути су порези, увећане акцизе, намети на градско земљиште, на станове… Све је повећано а нико грађанина не пита да ли може то да плати – истиче Савићева и додаје да није истина да се нови кредити узимају за враћање старих, јер да је тако, јавни дуг би се смањивао уместо што расте.
Економиста Александар Стевановић
ДРЖАВА НЕ ВРАЋА ДУГОВЕ
Економиста Александар Стевановић истиче да грађани услед увећаног јавног дуга још увек не осећају веће камате због ниских камата у Европи, али то не значи да неће тек осетити.
– Држава узима кредите за финансирање дефицита у буџету и за неке развојне линије за одређене пројекте. Шта је све у дефициту буџета садржано, то је питање, а између осталог јесте и лош рад јавних предузећа – каже Стевановић и додаје да држава не враћа дугове, већ само рефинансира постојеће.
ЧИЊЕНИЦЕ
Неке од обавеза које стижу на наплату у 2017.
930,4 милиона евра рата главнице за дугорочне хартије од вредности емитоване на домаћем тржишту
1,6 милиона евра за кредит за Први основни суд у Београду
61,5 милиона евра за дуг „Србијагаса“ према НИС
750 милиона евра рата за државне еврообвезнице
292,2 милиона евра Сосијете женерал банци Париз
36 милиона евра рата Париском клубу
37,5 милиона долара рата руској влади
18,7 милиона долара за репрограме обавезе према Кувајту
16 милиона долара Експорт-импорт банка Кина за мост Борча-Земун
Извор: Курир / Србија данас
