Мали али геополитички важни кораци су предузети од стране кључних чланица Евопске уније из источне периферије ЕУ. Иако су у великој мери игнорисани у западним мејнстрим медијима и у Бриселу, они би могли најавити дугорочан алтернативни економски простор у пропадајућој конструкцији, данас погрешно познатој као Европска унија, са њеном банкотирајућом јединственом валутом еврозоне и Европском централном банком.
Овде мислимо на разговоре који су недавно одржани у Пекингу на главном форуму “Пута свиле”, између лидера 29 земаља и кинеског председника Си Ђинпинга са премијерима Мађарске, Грчке, Италије, Шпаније, као и председником Чешке Републике и новоизабраним председником Републике Србије.
Значај присуства ових специфичних европских земаља истакло је упадљиво одсуство лидера Немачке, Француске (можда им се може опростити због председничких избора), и осталих земаља чланица ЕУ, као и одсуство председника европске комисије.
Листа учесника у Пекингу потврђује да се тектонски потрес развија широм Европе између владиних лидера који су се определили за национални економски раст и развоју у односу на земље чији су лидери још увек везани за склеротичне, умируће економије старог атлантистичког поретка познатог као амерички век.
“Историјски праг“
Кина је јасно ставила до знања Америци и ЕУ да њихов пројекат ОБОР уопште није искључив. Пекинг је пре пар месеци јасно ставио до знања да су они заиста желели њихово учешће у ономе што је Владимир Путин назвао развој евроазијског века.
Трамп је одговорио слањем бирократе ниског нивоа у Савету за националну безбедност, Мета Потигера. Немачка канцеларка Меркел је послала свог министра економије који је помпезно изјавио у Пекингу да Немачка неће потписати заједнички докуменат.
Наиме, лидери земаља Европске уније се најоштрије противе Бриселској политици у кључним областима привреде и о избеглицама, као на пример мађарски Виктор Орбан, који је снажно најавио учешће у огромном инфраструктурном пројекту вредном 22 трилиона долара, под називом Један појас, један пут (или ОБОР), а однедавно и скраћено – Појас и пут.
У обраћању у Пекнгу, сумирајући његове разговоре тамо, мађарски премијер Виктор Орбан је отворено говорио о настанку глобалног недостатка. Орбан је изјавио да је модел старе глобализације застарео, уз напомену да неколико развијених земаља стално држи предавање већем делу света о људским правима, демократији, развоју и тржишној економији,“ директно ошамаривши невладине организације Џорџа Сороша “о демократији и људским правима“ и УСАИД са везама са ЦИА-ом, који су свирепо покушали да сруше веома популарног Орбана.
Орбан је додао да је свет данас “стигао на праг између историјских епоха: стари модел за глобализацију – саграђен на претпоставци да су новац, профит и технолошко знање на Западу, да теку “одатле ка мање развијеним, источним земљама“.“ Тај модел, истакао је Орбан, је “изгубио своју покретну силу.“ Мађарски лидер је истакао кључну ствар да су Вашингтон и стагнирајуће владе из већине ЕУ у заблуди. “Током последњих десет година, машинска радионица глобалне економије више ње за Западу, већ на Истоку. Прецизније, Исток је сустигао Запад.“
Мађарски премијер је истакао чињеницу да су у Мађарској у протеклих годину дана, или тако нешто, “велике америчке и европске компаније откупљене од стране кинеских предузећа, што је довело до наглог повећања броја мађарских развојних пројеката који су сада у кинеском власништву. Ово кретање капитала је потпуно другачије од онога на шта смо навикли, и од онога што смо учили о томе како функционише глобална економија.“
Орбан очигледно долази до саме централне поенте да су Вашингтон, Волстрит, Брисел и Берлин у заблуди око: појављивања Евроазијског века који представља цео нови квалитет глобализације. Колонијалне европске силе и њихови америчких рођаци више не држе кључне карте нити вуку конце.
Током приватних разговора у Пекингу са Си Ђинпингом и другим кинеским званичницима, Орбан је потписао Меморандум о разумевању у вези са повезивањем ОБОР инфраструктуре са економијама Европе.
За Мађарску, Орбан је потписао финансијске и економске споразуме у Пекингу. Он је изјавио да је “најспектакуларнији“ од ових споразума био за модернизацију Будимпеште, Мађарска до Београда, железничка пруга Србије, укључујући и финансирање. Српски новоизабрани председник Александар Вучић је такође учествовао у потписивању.
Такође је значајна и чињеница да се Орбан у Пекингу састао и са турским председником Реџепом Ердоганом, истакнути говорник ОБОР-а, заједно са руским председником Владимиром Путином. Премијер је рекао Ердогану: “Ми ћемо увек Турској показати поштовање, поготово што европска безбедност – укључујући и безбедност Мађарске – у великој мери зависи од Турске, јер је Турска данас стабилна земља која је у стању да спречи илегалну миграцију.“ Орбан је додао да “правилно одржавање“ мађарско-турских односа један од најважнијих интереса националне безбедности Мађарске.
Грчка веза
Поред Мађарске и Србије, презадужена Грчка се такође приближава Пекингу и њиховим ОБОР иницијативама. Премијер Алексис Ципрас, који је до недавно волео Међународни монетарни фонд што је навео његов парламент да потпише смањење пензија и друге законе штедње како би се дугови ЕУ и ММФ-а наставили, проналази да је опција кинеског ОБОР-а све привлачнија.
На састанку са Ципрасом у Пекингу пре отварања форума ОБОР-а, кинески председник Си Ђинпинг је понудио Ципрасу предлоге о проширењу сарадње у области инфраструктуре, енергетике и телекомуникација. Си је рекао Ципрасу, како преноси званична кинеска новинска агенција, да је Грчка била важан део у кинеској новој стратегији Пут свиле. Он је то рекао на карактеристичном кинеском језику: “У овом тренутку, традиционално пријатељство и сарадња Кине и Грчке настављају да сијају новом динамиком.“
Грчка инфраструктурна развојна група Цопелоузос је потписала уговор са кинеском Схенуха групом за сарадњу у зеленим енергетским пројектима и за унапређење електрана у Грчкој. Уговори вреде више од 3 милијарде долара. 2016. године је кинеска највећа шпедитерска компанија ЦОСЦО је купила већински удео у Пираеус Порт Аутхоритy у припреми да претвори Грчку у чвориште претовара због све веће трговине између Азије и Источне Европе.
Важно је подсетити да, супротно религиозној догми Милтона Фридмана, у природи не постоје такви ентитети као што су “слободна тржишта.“ Тржишта су пажљиви производ развоја вештачке економске инфраструктуре. То је суштина кинеске “глобализације са кинеским карактеристикама,“ како је Денг можда назвао Сијеву идеју ОБОР-а.
У последњих неколико месеци Кина је била велики инвеститор у грчкој економији, што је оштар контраст захтевима ЕУ И ММФ-а за грчку штедњу. Кинеска мрежа је прошле године купила удео од 24 одсто грчког оператера електричне мреже за 320 милиона евра.
Многи други кинески инвестициони пројекти су у преговорима са Грчком. Један од занимљивијих и мало цењених је кинеско распоређивање туризма као геополитичког инструмента. Током протекле деценије, велики број Кинеза је достигао средњи сталеж како је кинеска економија процветала. То је довело до подједнако великог пораста у кинеској жељи да “виде свет“ као туристи.
Овог месеца, непосредно пре форума ОБОР-а, велики кинески инвестициони конгломерат Фосун Интернатионал је најавио да планира да грчки туризам начини главним циљем за кинеске туристе. Имајући ово у виду, Фосун је ове године у марту купио значајних 5% удела европске туристичке групе, Тхомас Цоок, удео који је сада на 8% са тенденцијом пораста.
Ако узмемо развоје ОБОР форума у Пекингу Мађарске, Србије, Грчке, Чешке, и томе додамо чињеницу да је турски председник Реџеп Ердоган такође био присутан и показао велику посвећеност томе да учествује у ОБОР-у који предводе Кина и Русија, имамо кристално семе светске геополитичке ренесансе која сада има потенцијал да замени увенули англо-амерички модел глобализације са моделом који се заиста заснива на обостраној користи између суверених нација.
Извор: Wебтрибуне.рс
