У Црној Гори се ових дана обављају „озбиљне припреме“ за предстојећу посету потпредседника САД Мајка Пенса који 2. августа стиже у Подгорицу. Званични повод је самит лидера држава-чланица Америчко-јадранске повеље, на којем ће у статусу посматрача учествовати и Србија.
Безбедносне мере ће, како наводи лист „Побједа“, током Пенсовог боравка бити подигнуте на највиши ниво.
Американци су већ били на подгоричком аеродрому и том приликом су објаснили домаћинима какав је протокол за долазак другог човека САД.
Пенсова посета је свакако историјска, јер се ради о највишем америчком званичнику који ће посетити Црну Гору још од 1905. године, када су две државе по први пут и званично успоставиле дипломатске везе.
Оно што такође буди позорност, не само црногорске, већ и шире јавности, јесте свакако околност да ће Пенсов боравак у Подгорици уједно бити и прва званична посета региону неког од представника из самог врха нове Трампове администрације.
У том смислу, већ су актуелне спекулације да ли заказана посета значи и сигнал за поновно активирање озбиљнијег америчког присуства у региону, као и да ли су можда по среди кораци у правцу даљег „неутралисања руског утицаја на Балкану“.
Има доста аргумената за такво размишљање, с обзиром да је званични повод за посету потпредседника САД везан за учешће на специјалном састанку лидера држава-чланица Америчко-јадранске повеље (А5), а која је 2003. године основана уз покровитељство Америке како би „координирала активности подршке земљама које су заинтересоване за чланство у НАТО-у“.
Дакле, у првом реду ради се о америчким напорима да се утврди и ојача присуство НАТО-а у региону, а интересантан је и детаљ да ће, поред Црне Горе, званични домаћин скупа бити и Македонија, за коју се већ неко време шушка да би по убрзаној процедури могла постати пуноправна чланица Алијансе већ на пролеће идуће године.
Што се тиче саме Црне Горе, тај састанак је само још једна потврда да се, када говоримо о атлантистичким визијама и пројекцијама Западног Балкана, данашња Црна Гора кандидује за практично једно од главних НАТО упоришта у региону, док суштинска спознаја, чији и какав је уистину пројекат овдашња Црна Гора, постаје јасна тек ако се има у виду да се можда ради о и јединој држави на планети која је у свом Уставу још 2006. године инкорпорирала обавезу евроатлантских интеграција.
У том духу је и раније саопштење Владе Црне Горе да је предстојећа посета само „још једна потврда одличних политичких односа Црне Горе и Сједињених Америчких Држава и стратешког партнерства те две земље“.
А из Владе такође тврде да тај својеврсни регионални НАТО самит представља „најважнији међународни скуп одржан“ до сада у Црној Гори, јер су позиви за учешће упућени лидерима Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније и Македоније, који уз Црну Гору чине формат Америчко-јадранске повеље, као и државама са статусом посматрача: Србији, Косову и Словенији.
Са тиме је сагласан и један од честих преносилаца порука САД за Балкан, амерички аналитичар Данијел Север, који је рекао да посјета америчког потпредсједника Мајка Пенса Подгорици представља одавање признања Црној Гори за улазак у НАТО, као и слање поруке да врата Алијансе остају отворена за државе заинтересоване за улазак у ту организацију.
Нема сумње да ће поруке, које потпредседник Пенс упути главним протагонистима у региону, јавност пропратити са великом пажњом.
Уколико се убрзо оствари и амерички наум за муњевито увлачење Македоније у Северноатлантски војни савез, присуство НАТО-а на Балкану биће практично зацементирано.
С обзиром да су сви остали учесници самита већ чланице или имају отворене аспирације за чланство у НАТО, биће веома интересантно каква ће очекивања имати нова америчка администрација у погледу Србије, која је до данас мање-више успешно водила политику балансирања и неутралности на међународној сцени.
