Млади босанскохерцеговачки уметник Ади Софтић годинама се борио са веома тешком алергијом – уртикарији (копривњаче), лекари нису имали решење за његово стање, да би му чуваркућа спала живот.
То је биљка која краси скоро свако двориште, кров или прозор сваког дома а сем што има симболичко име, она је веома лековита.
Ретке су биљке које су тако дуго присутне у народној медицини посебно међу руралним становништвом као што је чуваркућа. Још у списима сачуваним из 9. века, када није било конвенционалне медицине, у одредбама које потичу од Карла Великог у којима се сељанима налаже узгој 72 важне биљке, у завршном поглављу стоји: “Сваки сељак треба имати чуваркућу на својој кући”.
Чуваркућа није само добра за бол у увету, већ лечи и друге бољке. Млади маглајски уметник Адија Софтића годинама се борио са алергијом.
“Верујем да ће моја прича помоћи многима јер, чуваркућа је биљка без нуспојава, може је користити свако. При том, лако ју је набавити. Мени је помогла да излечим тешку алергију, а сведоци смо да су данас, алергије најпрострањенија болест”, рекао је Ади.
“Имао сам уртикарији, тако су барем лекари закључили. Било је то 1. маја, 2005. године. Сећам се као да је јуче било. Седео сам с родитељима, гледао ТВ. Одједанпут ме је почела обузимати нека нелагодна врућина. У ушима зујање, у очима магла. Мантало ми се. Стезање у грудима, грлу. Губитак даха, ужасна паника да ћу умрети. Родитељи су ми измерили температуру. Била је изузетно висока и није престајала да расте. Ухватила ме је грозница. Мислили смо да је у питању грип. Чак су и лекари у ЈУ Дом здравља Маглај, при првом прегледу посумњали на грип. Симптоми су били “ту негде”. Добио сам антибиотике, пеницилин…мало се ситуација смирила. Но, пет дана послије, знатно се закомпликовала.”
“Почели су ми отицати зглобови и врат, затим су се по целом телу разлили некакви чудни пликови. Апсолутно цело тело је отекло, као када вас пецне бумбар. Притом сам имао осећај хладноће и укочености, усне су такође отекле, дрхтавица није престајала. И ужасно ме сврбело. Тада су ми и дијагностификовали уртикарију. Испробавали су на мени бројне терапије, али, ниједна није деловала. У очима присутних видио сам безнађе. Њихов поглед као да је говорио: „Ово је крај!”
Пошто терапије нису деловале, Адијеви родитељи су одлучили да пробају са чуваркућом.
”Родитељи су цедили листове чуваркуће. Тај сок смо додавали у обичну воду коју сам пио свакодневно. Убрзо су се симптоми почели повлачити. Избацио сам таблете из терапије, остао само на чуваркући. Најлакше ју је опрати и смиксати у блендеру. Такође, може се покиселити у млакој води и после ту воду пити. Не знам како је деловала, али је очистила мој организам. Званично сам био излечен и осећао сам неизмерну срећу што постоји природа и што могу нормално живети. Чуваркућа ми је вратила дјетињство, здравље, живот…
Међутим, болест се поново вратила.
„Две године послије, исто, из чиста мира алергија је букнула. Чим смо приметили прве симптоме, укључили смо калцијум и чуваркућу. Стање се брзо смирило. Овога пута чак нисам ни код лекара ишао”, рекао је млади уметник, који се данас не користи никакве лекове.
Уртикарија је алергијска кожна болест код које настају уздигнуте творевине на кожи под називом уртике. Многима је болест позната под називом копривњача јер уртике на кожи изгледају као што кожа изгледа кад дође у контакт с копривом. Све је добро док се алергијска реакција задржи на кожи и изазива само нелагоду. Стање је компликованије ако се јаве повишена температуре и едем меких ткива, односно оток усница, језика, капака, дланова или јако опасан оток ждрела који може ради гушења завршити и смрћу. У тешким случајевима алергијска реакција може бити тако опсежна и генерализирана те довести до анафилактичног шока који може имати такође смртни исход.
Извор: Курир.рс/Аура
