Односи између Турске и Европске уније висе о концу од када су власти у Турској започеле масовну чистку унутар државе након неуспелог војног пуча 15. јула прошле године. Дипломатски рат са Немачком прокључао је у марту након што је неколико немачких покрајина одбило да одржи скупове у знак подршке турском уставном референдуму који је Ердогану одобрио више овлашћења.
Све се додатно узбуркало када је 5. јула ухапшено 10 активиста за људска права, укључујући и шефа турског огранка „Амнести интернешнал“ и немачких и шведских држављана у хотелу на Мраморном мору.
Током свог јучерашњег говора, Ердоган је осуо паљбу по својим критичарима а активисте је прозвао „агентима“, и још једном упозорио европске земље да се не мешају у унутрашња питања Турске.
– Забранићете турском председнику и министрима да говоре у вашим земљама, али ваши агенти ће да нагрну, да долазе у хотеле и ломе нам државу у парчиће – рекао је као питање Ердоган, преноси „Блумберг“, и обећао одмазду против земаља које раде на рушењу суверенитета Турске и одбијају да послују под једнаким условима.
Одмах након што је војни пуч у Турској доживео фијаско, власти у Анкари почеле су масовне чистке у којима је ухапшено на хиљаде људи. Три месеца касније, у новембру, започети су преговори са Русијом, вредни 2,5 милијарди долара, о куповини напредних система ваздушне одбране С-400.
– Турска ће морати да објасни намеру да купи руске противваздушне ракетне системе С-400 – изјавио је на брифингу за новинаре представник Пентагона Џеф Дејвис.
– Колико пута смо разговарали са Америком, међутим безуспешно. Зато смо били принуђени да почнемо да правимо планове у вези са С-400. Наши заинтересовани ресори обављају преговоре, и тај корак ће бити направљен. Уз Божју вољу, ускоро ћемо их видети у земљи – рекао је турски председник, преноси „Блумберг“.
Лоши односи Запада и Турске, који се крећу силазном путањом већ годину дана, од неуспелог државног удара, дошли су као поручени за Русију, која покушава да испуни вакуум својим присуством.
Иако је Турска НАТО чланица, и друга војна сила алијансе, њени планови тренутно су окренути ка сарадњи са Русијом, упркос негодовањима са Запада.
Ситуација би се додатно отежала за Европу и индиректно, јер би заливске земље, Саудијска Арабија, Катар, Израел и Египат… морале више да воде рачуна о Русији, уколико би желеле да продају свој гас на европском тржишту. Ово би повећало и руско-турски утицај на Блиском истоку, што би се онда утицало и на Кину и Америку, сматрају поједини аналитичари.
