Потпредседник САД посећује Естонију, Грузију и Црну Гору, три земље које су из руске сфере утицаја отишле под скуте Запада и НАТО, али у којима постоји страх од руског мешања. Очекује се да Пенс охрабри владе ових земаља-партнера.
Саопштења за јавност понекада одају и зрно истине. Између редова и ненамерно. Последње саопштење које је дошло из Беле куће, а тиче се посете потпредседника Мајкла Пенса Европи, управо је такво.
– По налогу председника Трампа, потпредседник Мајк Пенс ће у периоду од 30. јула до 2. августа 2017. посетити Талин у Естонији, Тбилиси у Грузији и Подгорицу у Црној Гори – стоји у првој реченици саопштења за издатог прошлог месеца.
ТАЈ ФИЛМ, БАКИРЕ, НЕЋЕШ ГЛЕДАТИ: Додик одржао лекцију Изетбеговићу о српском и „босанском“ језику!
Ово се наравно може протумачити на различите начине, узимајући у обзир Трампове јавне наступе о користи трансатлантског војног савеза, његово оклевање да потврди посвећеност колективној одбрани НАТО, као и жељу за побољшање односа са Москвом, који су учинили америчке европске савезнике веома нервозним и несигурним.
Председник Трамп недавно је ипак омекшао свој однос према Европи, напокон потврдивши дуго очекивану посвећеност члану 5 уговора о НАТО који каже да је напад на једну чланицу те Алијансе напад на целу Алијансу. Разлог лежи можда у томе што је Трамп тренутно под притиском због неколико истражних процеса у вези наводне повезаности његове изборне кампање са Русијом.
Пенс гаси ватру
Ипак, један председников говор неће бити довољан да у потпуности убеди европске партнере да су им Сједињене Државе у потпуности посвећене. Ту долазимо до потпредседника Пенса, који је већ и раније покушавао да ублажи европску стрепњу за време минхенске Конференције о безбедности недуго након Трампове инаугурације, пише „Дојче веле“.
– Нема сумње да потпредседник треба да буде симбол једног озбиљног и зрелог човека у Белој кући, нарочито када је у питању европска безбедност и политика према НАТО – каже Норман Нејмарк, професор источноевропских и немачких студија те историје на универзитету Стенфорд.
– Мислим да је веома добар потез што ће Бела кућа, можда охрабрена од стране Стејт дипартмента, послати управо њега у посету овим земљама – додаје.
Марија Омеличева, експреткиња за безбедност евроазијског простора са Универзитета Канзас, мисли да је циљ потпредседникове посете да „потврди континуирану америчку посвећеност евроатлантској безбедности, НАТО и принципу колективне одбране. Још као кандидат за председника, а сада и као председник, Трамп је стварао тензије у земљама источне и централне Европе, бившим земљама Варшавског пакта, као и у земљама бившег Совјетског Савеза.“
Она тврди да је Пенс савршен човек да те тензије и смири, узимајући у обзир његову политичку прошлост, те уздржан и миран стил.
Војне вежбе Русије
Пенсове дестинације повезује једна нит. То је постојање забринутости због могућег зближавања Беле куће и Кремља. Естонија, Грузија и Црна Гора су се некада бројале у неупитну руску сферу утицаја и све три су, милом или силом, биле под великим утицајем Москве. Данас су Естонија и Црна Гора чланице НАТО, док је Грузија у Партнерству за мир. На необавезујућем референдуму 2008. је 77 одсто грађана те земље било за прикључење НАТО.
Чини се да је путовање организовано баш у право време јер ће Русија организовати велику војну вежбу дуж својих западних граница, а исто ће урадити у Белорусији у септембру. Те вежбе, које укључују десетине хиљада војника, забрињавају САД, НАТО и балтичке земље.
Са друге стране, „Грузијци су били веома напети због могућег смањења буџета за програм америчке војне помоћи, предвиђеним буџетом који је Бела кућа објавила у пролеће“, каже Омеличева.
– Америчка влада можда мисли да је направила грешку што није боље реаговала на самом почетку рата између Русије и Грузије 2008. године – каже она.
