Протеклих година широм Србије нису „на дивље“ ницале само куће и зграде.
Према подацима из Базе нелегално изграђених објеката, чак 966.514 њих су штале, свињци, кокошињци, голубарници, али и гараже, оставе, септичке јаме, бунари или цистерне за воду.
У неким локалним самоуправама, као што је Сомбор, број помоћних и економских објеката који су изграђени без грађевинске дозволе пет пута је већи од броја стамбених објеката. У овом граду је изграђено 7.777 стамбених објеката, а чак 19.943 помоћна и 21.636 економских.
Уз готово сваку кућу, власници су дограђивали гараже и шупе, а у селу су без плана и контроле ницале стаје, објекти за складиштење сточне хране, амбари, пушнице… Сви ови објекти су сада предмет озакоњења, па су их комисије пописале, а власници ће морати да поштују процедуру за легализацију.
„На основу информација које су наши тимови прикупили током теренских контрола рада одељења за озакоњење и грађевинских инспекција, утврђено је да, нарочито на територији Војводине, постоји велики број помоћних и економских објеката који су изграђени без грађевинске дозволе“, кажу у Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
У неким општинама и градовима број помоћних и економских објеката који су изграђени без грађевинске дозволе и три пута је већи од броја стамбених објеката. У сеоским подручјима домаћинства неретко имају по пет и више објеката.
У ресорном министарству напомињу да је процедура приликом озакоњења кућа и економских и пословних објеката иста, али да постоји разлика у неопходној техничкој документацији и висинама такси за озакоњење.
Начелница градске управе у Сомбору Хелена Роксандић Мусулин каже да су у овом граду послушали препоруку Министарства грађевинарства и да ће грађанима наплаћивати таксу од 5.000 динара, без обзира на број помоћних објеката на једној парцели. Пописом нелегалних објеката у овом граду обухваћено је и више од 15 села, у којима свако домаћинство има по неколико објеката за смештај механизације, животиња или сточне хране.
„За све објекте правимо једно решење и наплаћујемо једну таксу, јер би у супротном грађани имали велики трошак, пошто сви имају по неколико амбара, шупа и осталих објеката у низу“, објашњава начелница.
„Конкретну намену сваког објекта понаособ ћемо сазнати тек на основу извештаја о затеченом стању. Због великог броја објеката, ми смо ангажовали 20 архитеката, грађевинаца и правника. Недељно донесемо око 1.000 решења о озакоњењу.“
Извор: Вечерње новости
