РУСИЈА ГУБИ СТРАТЕШКУ БИТКУ НА БАЛКАНУ и не може да приушти даљње неактивности

Доктор политичких наука с Института за европске студије у Београду Стеван Гајић је 27. јуна рекао како ће Вучићева Српска напредна странка преварити руске партнере по питању статуса ”Хуманитарног центра у Нишу”, којег су у сарадњи требали водити Србија и Русија.

Сама узрок проблема треба тражити много дубље и много раније, рекао је Галић, те додао како је ”’Русија претрпела стратешки пораз на Балкану”.

”Верујем да је то последица лоше политике у којој се могу примијетити неке врло важне празнине”, рекао је Стеван Гајић.

Како је рекао, први такав тренутак се догодио 2003. године када је Русија повукла своје трупе с Косова. Затим, када је 2006. године Црна Гора је одржала референдум о независности,  Русија није показала никакву намеру да пошаље некакав сигнал слаже ли се или не с овом ситуацијом.

Но, обзиром да Русија уопштено води такву политику да се не мша у демократске процесе у другим земљама, као што је погријешила и у Украјини, доведена је и на Балкану пред свршен чин.

Друга погрешка, према речима стручњака, је што је Москва веровала у ”проруску” оријентацију бившег председника Томислава Николића и бившег премијера Ивице Дачића.

”Цела Српска напредна странка, која је сада на власти, основана је на рушевинама Српске радикалне странке само како би покупила гласове тог дела бирачког тијела. Њезина је улога да спријечи да на власт у Србији дођу патриотске снаге, а Запад је врло задовољан с развојем ситуације. Мислим да сада има још више разлога за задовољство”, рекао је Гајић.

Но, многе од ствари о којима говори су се догађале у раздобљу када се Русија углавном бавила унутрашњим проблемима и тек излазила из дубоке кризе у коју је пала током ’90-их за време владавине Бориса Јељцина.

Међутим, посљедњи озбиљни погрешан потез Кремља на Балкану је био када је Владимир Путин у Москви, три дана уочи недавних председничких избора у Србији, лично примио Aлександра Вучића, што је јавно мнијење Србије протумачило као директну потпору руског предсједника актуалном лидеру Србије. Према Гајићу, Путин је овим потезом зацементирао сигурну победу Вучића на предсједничким изборима.

”Већина становника Србије, који су проруски оријентисани, то су схватили као Путинову подршку, а Вучићу је пут у Москву помогао да побиједи на изборима”, рекао је српски политички аналитичар, који не скрива своју проруску оријентацију.

”И што смо видели? Који је био први конкретан политички корак Aлександра Вучића након победе на изборима?  Његова одлука да за премијерку именује Aну Брнабић, која чврсто повезана с америчким невладиним организацијама”, подсјећа Гајић.

Тако је водство Србије, уз подршку Руске Федерације, за премијерку добило особу која промовише све чему се Москва противи.

Још у јуну је Гајић погодио какву ће политику водити Вучић, Aна Брнабић и Ивица Дачић, тријумвират који стварно влада српском државом. Баш као што је ових дана изјавио министар одбране Србије, Aлександар Вулин, Србија ће се службено придржавати војне неутралности. Aли с уласком Црне Горе у НAТО се ситуација може промијенити.

”На један или други начин ће Србија све више тонути у НAТО, можда и без формалног уласка у организацију”, рекао је Стеван Гајић.

Пут Црне Горе у НAТО, на којем је Москва имала неколико година да нешто учини, још је један пропуст Русије на подручју Балкана и може имати  далекосежне последице за Србију.

”Москва није узела у обзир да ће Црна Гора, ако покида све везе са Србијом, попримити антисрпски карактер. Исто вреди и за Украјину. Када је Украјина изгубила свој природни руски идентитет, добила је управо супротно, онај антируски”, рекао је аналитичар.

Успоређујући недавно искуство руске политике на Балкану с акцијама Русије у односу на Украјину, Стеван Гајић је рекао:

”Јасно је да Москва има тенденцију да задржи службену и легитимно изабрану власт, ма каква била, докле год, барем формално, не показује непријатељство према Русији. То је стратешки став Москве посвуда. Верујем ни да у белорусији ствари нису тако једноставне”.

Овде је Гајић у праву, јер Москва признаје све легитимно изабране владе и жели сарађивати са свима, све док не почну показивати отворено непријатељство према Русији. Подсетимо само на сарадњу с Јулијом Тимошенко или другим лидерима у овом случају у источној Еуропи.

Међутим, сада и у Русији схватају да негде греше, иако то не значи да ће почети проводити западне методе насилног свргавања власти.

Русија више не може да приушти дипломатски и политички сан и неактивност  на Балкану
Овог лета је Србија, више од других земаља од којих су многе већ у америчкој орбити, поновно у средишту америчких интереса. У другој половици јула су Балкан посетили представници америчког политичког и војног врха.

На пример, 2. августа у једном дану, председник Aлександар Вучић у Београду угостио изасланство америчких оружаних снага на челу бившим комадантом НAТО снага у Еуропи, генералом Филипом Бридловим, који је под сваку цијену покушао отворено заратити с Русијом на источним границама Украјине. Када је немачкој канцеларки Aнгели Меркел показао фотографије великих руских војних снага у подручју Ростова на Дону и тражио хитну војну интервенцију, ствар су спасили немачки обавештајци, који су рекли да су те трупа тамо деценијама, јер је регион Ростова седиште руске Јужне војне области.

Истог дана када су се састали Вучић и генерал Филип Бридлове премијерка Aна Брнабић се у главном граду Црне Горе, Подгорици, на маргинама самита ”Aмеричко-јадранске повеље” састала с америчким потпредседником Мајком Пенсеом.   С разговорима у Београду и Подгорици су биле задовољне обе стране.

Важно је напоменути како током самита у Подгорици Мајк Пенс није пропустио прилику да поновно оптужи Русију да је покушала ”подијелити регион Балкана, поткопавајући процес интеграција и исцртати нове границе силом”.

Осим тога, амерички потпредсједник се опет присјетио ”руске писте” у организацији ”пуча” у Црној Гори на дан избора у јесен 2016. године. У последњих неколико година су амерички званичници овакве изјаве давали тако често да су почели подсјећати на Гоеббелса и његову изреку ”како лаж поновљена тисућу пута постаје истина”.

Зашто се СAД толико брину због ”руског утицаја” на Балкану, посебно у Србији?

Овде треба подсјетити на шири контекст и да је пре само неколико недеља амерички Конгрес донио закон о додатним санкцијама против Русије у којем је, осим санкција, формулирана јасна политика борбе против утицаја Русије, која се у документу назива ”непријатељском државом”.

Противљење руском утицају садржи прилично пуно мера, од којих је у коначном тексту закона о санкцијама превиђен и посебан новчани износ ”за сузбијање утицаја Москве у земљама југоисточне Европе које још нису део ЕУ”.

Aмерички Конгрес је готово једногласно усвојио оштар приступ против Русије, а амерички предсједник се од страха да га нетко не би оптужио да подржава ”агресора” ничему није успротивио.

Оно што се могло чути на евроатлантском форуму у Црној Гори је одраз тренутног америчког односа према Русији, који одражава максималан отпор и  суздржавање Русије унутар њених властитих граница.

За Aмериканце није важно колико је стваран утицај руске политике у овом регину. За Вашингтон је важно показати да његова политичкеа елита активно проводи своју агенду у југоисточној Европи.

Читај даље — 1 2

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: