Политичка ситуација је била затегнута, грађански рат је буктао, а играло се Европско првенство у Атини 1995.
Сви се сећају легендарног освајања титуле првака Европе наших кошаркаша у Атини 1995. годне, као и срамног силаска са постоља селекције Хрватске, која је морала да испоштује одлуку из Загреба.
Беснео је грађански рат у Југославији, Словенија се отцепила, Хрватска такође, а наша екипа је тек кроз квалификације дошла на Еуробаскет.
Све екипе су биле смештене у хотелу Дивани Каравел у Атини, а политичка одлука Загреба је била да њихови кошаркаши не смеју да комуницирају са играчима екипе, Југославије (што је заправо тада била Србија и Црна Гора)
Али, како да момци попут Дина Рађе, Тонија Кукоча и осталих не причају са својим другарима са којима су одрасли, Ђорђевићем, Дивцем, са којима су освојили јуниорско првенство Европе 1987, па затим и сениорске титуле 1989 и 1991. године на Еуробаскету.
Ову причу испричао је селектор Србије Александар Ђорђевић гостујући на Спорт клубу у емисији „Гиве анд го“
– Кад смо били клинци дружили смо се много, Кукоч је спавао код мене у Београду или ја код њега у Сплиту, или Рађа код Дивца и обрнуто. Одрасли смо у искреном пријатељству и уз тај однос заједништва, све смо прошли заједно од пионира, кадета, јуниора.
– Кад су Хрвати дошли у Атину 1995. године њихов сто за ручак је био скроз десно у углу, а наш скроз у левом углу. Између нас је била Европска унија, тако смо се шалили, екипе Шпаније, Шведске и њихови столови.
– У тренутку када су улазили у хотел, Дино Рађа је пролазио поред нас и само је тихо добацио: „Ми смо горе на другом спрату, дођите да се поздравимо ка људи“
– Онако се он сакрије, уђе у лифт, ми за њим на други спрат и тамо кренемо да се грлимо и љублимо три пута, да њега не би видели у холу да се поздравља са нама.
– Исто тако физиотерапут репрезентације Хрватске, уђе у лифт и кад се врата затворе , да га не виде новинари Хрватске, крене да нас љуби три пута. Они нису смели да покажу другарски однос, ми нисмо имали тај проблем.
– То су детаљи који ти остану за цео живот. После кад су сишли с постоља, није то било до играча. И 1997. кад смо играли нико од њих на подбацивању није хтео да нам пружи руку. Мали детаљи који су били преношени на терен. – рекао је Ђорђевић.
Погледајте видео и тај део на 30 минута снимка.
Извор: Телеграф.рс
