Говори се да његове мошти имају исцељивачку моћ
Српска православна црква и верници данас славе Светог мученика и архиђакона Евплоа.
Свети мученик и архиђакон Евпло био је ђакон у Катани Сицилијској. Цар Диоклецијан послао је у Сицилију војводу Пентагура да уништи хришћане, ако их тамо нађе. Пентагур није нашао ниједног хришћанина јер оно мало што их је било, сакрили су се од гонитеља и нису се изјашњавали о вери.
Тада је неко оптужио Евпла да иде са неком књигом код тајних хришћана и чита им ту књигу. Та књига је била свето Јеванђеље.
Пошто су га убрзо извели на суд, обесили су му ону књигу о врат и одвели га у тамницу. После седам дана које је провео у тамници гладујући, предат је на мучење. Када су га тукли гвозденим моткама Евпло је, ругајући се судији мучитељу рекао судији: „Безумниче, зар не видиш да су ове муке за мене као паучина због Божје помоћи? Ако можеш пронађи друге, љуће, јер су ове као играчка“.
Најзад су извели Христовог мученика на губилиште. Тада је свети Евпло отворио свето Јеванђеље и читао је из њега дуго народу. Многи су се обратили у Христову веру, а свети Евпло је посечен 304. године и преселио се у Царство небеско.
Говори се да су његове мошти, које леже у једном селу близу Напуља, чудотворне и да имају исцељивачку моћ.
Предање каже да ујутру чим устану, жене морају да се помоле овом светитељу, а да је грех гордости оно чега се морају одрећи, како би избегле несрећу кој аће их пратити до краја живота.
Беседа за данашњи дан упућена је женама и говори о томе „како с грехом долази ругоба“:
Ово је реч о женама раскошним и беспутним, о кћерима Сионским, које се погордише и иду опружена врата и намигују очима, ситно корачају и звекећу ногама.
– Шта их, дакле, учини тако гордим и охолим? Накит и везови, низови и ланчићи, трепетљике и укоснице, подвезе и појаси, риси и прстенови, тобоци и огледала. Ето, то их учини гордим и охолим! Управо, све то је израз њихове безумне гордости, а прави узрок гордости јесте духовно ништавило. Од духовног ништавила долази гордост, а то спољашње шаренило, које жене вешају на своје тело, само је јасно објављивање безумне гордости.
Највећа је несрећа, што ће душа тих жена, са смрадом, распасаношћу, ћелом и огорелином изаћи пред Бога и пред небесну војску прекрасних Божјих ангела и праведника. Јер смрад тела означава смрад душе од блудне похоти; распојасана тела означава ненаситост душе за телесним уживањем; ћелавост тела – ћелавост душе од добрих дела и чистих мисли; огорелина тела – спаљеност савести и ума.
Господе, свети пречисти, помози женама, које се крсте крстом Твојим, да се сете душа својих, и очисте душе своје пресуда Твог праведног. Да душе њихове, заједно са телесима њиховим, не постану вечити смрад.
Извор: srbijadanas.com
