Мистериозне велике рупе у вечитом леду Сибира означавају крај света какав људи познају и почетак временских услова који су владали на Земљи пре више од 130.000 година, упозоравају научници.
Стручњаци сматрају да је отварање сибирских кратера тек један од првих видљивијих знакова убрзаног отапања пермафроста, у којем су ускладиштене огромне количине гасова стаклене баште – попут угљен-диоксида и метана.
Око 24 одсто копнених подручја северне хемисфере покривено је вечитим ледом, а према проценама научника, у пермафросту је заробљено око 17.000 гигатона угљен-диоксида.
Само отапањем сибирских крајева могло би се ослободити око 1.000 гигатона овог гаса, које одлазе у атмосферу и стварају ефекат стаклене баште у којем су „заробљени“ сунчеви зраци у инфрацрвеном делу спектра, чиме се подиже температура атмосфере.
– Последњи пут пермафрост се топио пре 130.000 година. То је природна појава на коју утичу промене у Земљиној орбити – појашњава професор на Оксфорду Гидеон Хендерсон.
Студија, коју је он представио 2013. године на конгресу Геолошког друштва у Лондону, показала је да би температура за 1,5 степени виша од оне у прединдустријском добу могла бити довољна да се покрене велико отапање пермафроста.
Просечна температура је данас у свету за око један степен виша од прединдустријске, а процењује се да би критичну тачку од 1,5 степени могла достићи кроз десет до 30 година, наводе научни портали.
Први кратер на полуострву Јамал у Сибиру, пречника осамдесетак метара, појавио се 2014. године, а други, пронађен неколико стотина километара даље, пречника је од 15 метара.
Касније се појавио цели низ нових рупа, али и више од 7.000 мехура под земљом, који указују да се у њима скупљају ослобођени гасови настали топљењем леденог тла, што значи да би на тим местима могле настати нове рупе.
Британски геолог Крис Фогвил сматра да су велике рупе феномен познат као пинго – округли накупљени комади леда у пермафросту који каткад могу попримити облик кратера налик на вулкански.
