Овакво поглавље се први пут и на овакав начин појављује у преговорима о чланству, односно није га имала ниједна друга држава
Ниједна држава није на тај начин преговарала последње поглавље које је у нашем случају и политичко поглавље, каже Мишчевић и објашњава:
– Дакле, није овде тема Косово, ми кроз преговоре о чланству не преговарамо о статусу Косова, за процес нормализације постоји дијалог и он никако није замењен Поглављем 35, али у дијалогу о нормализацији не учествују државе чланице, и овај начин да прате шта се у дијалогу и имплементацији догађа јесте управо креирање читаве структуре кроз Поглавље 35.
На питање како објаснити да се Поглавље 35 од почетак преговора помиње као најтеже и нама најкомпликованије, те да ће оно бити последње затворено а да ће све прете бити присутно, Мишчевић каже да ниједно друго поглавље нисмо могли отворити док за 35 нисмо постигли довољну меру имплементације Бриселског споразума.
– У самом Преговарачком оквиру, у оквиру који смо добили кад смо добили преговоре, пише да је ово поглавље контролно, и није једино такво, исто важи и за Поглавље 23 о владавини права и 24. Дакле ништа се не отвара пре тога, ништа се не затвара после тога, а ако ту има проблема заустављају се преговори – наводи Мишчервић.
Наглашава, међутим, да је у Поглављу 35 веома прецизно дато шта је коначни циљ, а то је, понавља, договор о свеобухватној нормализацији односа.
На опаску да је нормално да две стране стране различито тумаче шта значи свеобухватна нормализација, а да није јасно какав је ту став ЕУ, Мишчевић каже да је, напротив, сасвим јасан став Уније, а то је да нема разговора о статусу.
Подсећа при томе да пет држава чланица и даље не признаје проглашење независности и да су у томе врло чврстео, због чега, како каже, ЕУ и не може то да тражи или да на такав начин испоставља рачун
У том смислу и позив на унутрашњи дијалог о Косову схвата као покушај дефинисања нашег става о томе шта је свеобухватна нормализација и подсећа да смо у оквиру преговора, кад смо представљали планове за Поглавље 35 и како ће оно изгледати, јануара 2014, представили шта видимо као теме за наставак дијалога.
Упитана да ли смо „неравноправни“ с обзиром да Приштина нема поглавље 35 и захтеве сличне онима испостављеним у њему, Мишчевић каже да то није тачно, те да је Приштина добила Споразум о стабилизацији и придруживању, који је сасвим другачији од нашег, али да он има исту такву клаузулу, само је питање колико је Приштина заинтересована за своје европске интеграције.
– То је већ питање за Приштину – закључује Мишчевић.
– Има ту пуно области које захтевају огроман напредак и свесни смо да су то озбиљна питања. Тренутно завршавамо елементе за нови извештај који ће бити представље у новембру, али има пуно важних питања за унутрашњу реформу Србије – и за пословно окрузње, напредак региона, сарадњу у региону, за признавање квалификација, кретање радне снаге…
У свим тим се областима мора постићи напредак, напомиње Мишчевић, али, примећује, за разлику од политичких питања овде је мерљив напредак.
– Кад достигнете стандард и можете да га имплементирате, онда можете да процењујете домете, а то може и ЕУ – закључује МИшчевић.