Код старих Словена, па и других народа, страх од смрти условљавао је и страх од свих појава везаних за њу, као што је и страх од покојника.
Сматра се да се душе умрлих претварају у зле или добре демоне. Туга за овоземаљским животом чини душу злобном, па може напакостити живима.
Човек се на сваки начин мора заштитити од мртвог, иако је тај за живота био драга личност. У појединим случајевима, најчешће код примитивних народа, покојник се спаљивао заједно са колибом у којој је живео тако да после његове смрти не остане ништа иза њега, а негде су покојника бацали низ литицу у провалију.
Обичај да се фамилија покојникова не враћа истим путем да би се заварала душа покојникова како не би могла да нађе пут до куће.
У кућу се прекривају огледала, пушта се брада или носи црнина да би се покојник заварао необичностима које нису биле док је био жив. Кремирање покојника раширен је обичај да би се покојник сасвим уништио.
Фото: Pixabay.com
Извор: Opanak.net
