Русија преко Ирана негује добре односе са либанским Хезболахом. Поред тога, Москва већ неко време и за палестински Хамас има само лепе речи. Све се то ради са конкретним политичким циљем, пише Дојче веле.
Руски амбасадор у Ирану Луан Јагарјан упутио је почетком августа лепе речи за палестински Хамас: то није терористичка организација, то је национални покрет и један од политичких представника свих Палестинаца. Јагарјан је то изјавио у присуству Халеда Кадумија, представника Хамаса у Техерану. Те речи биле су у ствари упућене арапској јавности, увек солидарној са Палестинцима или њиховим исламским представништвима. Тако се осваја политички капитал.
Пре тих речи, Русија се показала и на делу: заменик руског министра спољних послова Михаил Богданов сусрео се у августу 2016. у Дохи са Халедом Машалом, највишим лидером Хамаса. Њих двојица разменили су мишљења о дешавањима на Блиском истоку. Није познато да ли је ту било још нечег, али већ и сама чињеница да су се њих двојица срели, шаље јаку поруку. Машал је годину дана пре тога разговарао и с руским министром спољних послова Сергејем Лавровим.
У овом новом, брижљиво припреманом јединству Русије и Хамаса, корист налазе и једна и друга страна. Хамас то види кроз поправљање свог имиџа на међународној позорници, а његове политичке вође надају и конкретној политичкој подршци. „Зближавање Русије и Хамаса показује да Москва, један од најважнијих главних градова света, на тај начин држи на дистанци ужасне Сједињене Америчке Државе, али и одвраћа нападе Израела“, изјавио је након тог састанка дипломатски саветник палестинске владе у Гази Тајсир Мохаисен.
С друге стране, користи од тог пријатељства за Москву су очигледне. Русија у Хамасу види важног партнера који има утицај на Палестинце. И још нешто, додаје Мохаисен, „чини се као да председник Путин жели да, барем делимично, обнови совјетску империју и да мисли да су добри односи с Палестинцима и Хамасом једна од карата за улаз на Блиски исток“. Управо зато Русија, за разлику од САД и Европске уније, Хамас није окарактерисала као терористичку организацију.
Између прагматизма и опортунизма
Студија корпорације „Ранд“ показује да је Русија мање уздржана у спољној политици од Запада. То јој омогућава флексибилну путању којом се креће уз помоћ „краткорочног прагматизма“, што би се још могло назвати и „опортунизам“. Истовремено међутим, Русији недостаје економска и војна снаге да би издржала некакве дугорочне стратегије. Зато она користи сваку политичку прилику, где год да се она појави.
Чини се да Русија прати овај курс и у опхођењу с Хамасом. За разлику од Запада, Москва према тој организацији не показује никакву политичку дистанцу. „Ако Русија побољша своје односе с Хамасом, аутоматски ће имати приступ и осталим исламистичким покретима“, оцењује политиколог Абдул Сатар Касем са Универзитета Наблус за интернет-портал „Ал-Монитор“.
Није никаква случајност то што је руски дипломата у Техерану користио баш такав речник, каже Сатар Касем. Он сматра да је та изјава у ствари индиректна позивница Хамасу да се придружи шиитском антиизраелском центру на чијем је челу Техеран. А то што је Хамас сунитска организација, мање је важно у тој рачуници.
Притисак на Израел
Савез са Хамасом и војна сарадња са Ираном – за Русију је шанса да вишеструко повећа своју тег на ваги политичких односа у региону. Хамас, који се у суштини дефинише кроз оружани отпор према Израелу, значајно ће ојачати због добрих односа са Русијом. С друге стране, то ће повећати и снагу Русије у односу на Израел, а посредно и у односу на његову заштитницу – САД. Руски амбасадор у Израелу Александар Шеин такође је средином јуна изјавио да његова држава ни Хезболах, а ни Хамас не сматра терористичким организацијама.
Нови односи са Хамасом наговештавају да ће Русија и убудуће пратити путању којом се до сада кретала. Оно што можем бити изазов када је реч о сарадњи са Ираном, јесте њихов заједнички ангажман у Сирији. Већ сада је притисак на Израел порастао јер је Хезболах, савезник Техерана, практично на израелско-сиријској граници.
Русија као посредник?
На тај притисак Израел све до данас реагује дипломатским путем. Премијер Бењамин Нетанијаху прошле седмице сусрео се с руским председником Владимиром Путином. То је био шести по реду састанак та два политичара откако је избио рат у Сирији. Нетанијаху је упозорио на последице присуства иранских војних снага у непосредној близини Израела. Ако се техеранске трупе стационирају на Голанској висоравни, Израел би био у великој опасности. Таква ситуација могла би читав регион да увуче у неки нови рат, упозорио је Нетанијаху. Ипак, њихов састанак је био пријатељски и Путин је изразио задовољство односом Русије и Израела.
Као резултат веома добрих односа са Хамасом, чини се да Русија сада жели да посредује у сукобу у којем је истовремено и учесница. Та улога Русије вероватно ће бити политички плаћена, само је још увек отворено питање: како?
Извор: DW
БОНУС ВИДЕО:
https://www.youtube.com/watch?v=39blChLx5Mo