Русија Свет

ИЗРАЕЛ ПРЕД НОКАУТОМ, АМЕРИКА У ЧУДУ! Шта то Русија ради на Блиском истоку? КАКАВ ПОТЕЗ ПУТИНА!

Русија преко Ирана негује добре односе са либанским Хезболахом. Поред тога, Москва већ неко време и за палестински Хамас има само лепе речи. Све се то ради са конкретним политичким циљем, пише Дојче веле.

Руски амбасадор у Ирану Луан Јагарјан упутио је почетком августа лепе речи за палестински Хамас: то није терористичка организација, то је национални покрет и један од политичких представника свих Палестинаца. Јагарјан је то изјавио у присуству Халеда Кадумија, представника Хамаса у Техерану. Те речи биле су у ствари упућене арапској јавности, увек солидарној са Палестинцима или њиховим исламским представништвима. Тако се осваја политички капитал.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Пре тих речи, Русија се показала и на делу: заменик руског министра спољних послова Михаил Богданов сусрео се у августу 2016. у Дохи са Халедом Машалом, највишим лидером Хамаса. Њих двојица разменили су мишљења о дешавањима на Блиском истоку. Није познато да ли је ту било још нечег, али већ и сама чињеница да су се њих двојица срели, шаље јаку поруку. Машал је годину дана пре тога разговарао и с руским министром спољних послова Сергејем Лавровим.

У овом новом, брижљиво припреманом јединству Русије и Хамаса, корист налазе и једна и друга страна. Хамас то види кроз поправљање свог имиџа на међународној позорници, а његове политичке вође надају и конкретној политичкој подршци. „Зближавање Русије и Хамаса показује да Москва, један од најважнијих главних градова света, на тај начин држи на дистанци ужасне Сједињене Америчке Државе, али и одвраћа нападе Израела“, изјавио је након тог састанка дипломатски саветник палестинске владе у Гази Тајсир Мохаисен.

С друге стране, користи од тог пријатељства за Москву су очигледне. Русија у Хамасу види важног партнера који има утицај на Палестинце. И још нешто, додаје Мохаисен, „чини се као да председник Путин жели да, барем делимично, обнови совјетску империју и да мисли да су добри односи с Палестинцима и Хамасом једна од карата за улаз на Блиски исток“. Управо зато Русија, за разлику од САД и Европске уније, Хамас није окарактерисала као терористичку организацију.

Између прагматизма и опортунизма

Студија корпорације „Ранд“ показује да је Русија мање уздржана у спољној политици од Запада. То јој омогућава флексибилну путању којом се креће уз помоћ „краткорочног прагматизма“, што би се још могло назвати и „опортунизам“. Истовремено међутим, Русији недостаје економска и војна снаге да би издржала некакве дугорочне стратегије. Зато она користи сваку политичку прилику, где год да се она појави.

Чини се да Русија прати овај курс и у опхођењу с Хамасом. За разлику од Запада, Москва према тој организацији не показује никакву политичку дистанцу. „Ако Русија побољша своје односе с Хамасом, аутоматски ће имати приступ и осталим исламистичким покретима“, оцењује политиколог Абдул Сатар Касем са Универзитета Наблус за интернет-портал „Ал-Монитор“.

Није никаква случајност то што је руски дипломата у Техерану користио баш такав речник, каже Сатар Касем. Он сматра да је та изјава у ствари индиректна позивница Хамасу да се придружи шиитском антиизраелском центру на чијем је челу Техеран. А то што је Хамас сунитска организација, мање је важно у тој рачуници.

Притисак на Израел

Савез са Хамасом и војна сарадња са Ираном – за Русију је шанса да вишеструко повећа своју тег на ваги политичких односа у региону. Хамас, који се у суштини дефинише кроз оружани отпор према Израелу, значајно ће ојачати због добрих односа са Русијом. С друге стране, то ће повећати и снагу Русије у односу на Израел, а посредно и у односу на његову заштитницу – САД. Руски амбасадор у Израелу Александар Шеин такође је средином јуна изјавио да његова држава ни Хезболах, а ни Хамас не сматра терористичким организацијама.

Нови односи са Хамасом наговештавају да ће Русија и убудуће пратити путању којом се до сада кретала. Оно што можем бити изазов када је реч о сарадњи са Ираном, јесте њихов заједнички ангажман у Сирији. Већ сада је притисак на Израел порастао јер је Хезболах, савезник Техерана, практично на израелско-сиријској граници.

Русија као посредник?

На тај притисак Израел све до данас реагује дипломатским путем. Премијер Бењамин Нетанијаху прошле седмице сусрео се с руским председником Владимиром Путином. То је био шести по реду састанак та два политичара откако је избио рат у Сирији. Нетанијаху је упозорио на последице присуства иранских војних снага у непосредној близини Израела. Ако се техеранске трупе стационирају на Голанској висоравни, Израел би био у великој опасности. Таква ситуација могла би читав регион да увуче у неки нови рат, упозорио је Нетанијаху. Ипак, њихов састанак је био пријатељски и Путин је изразио задовољство односом Русије и Израела.

Као резултат веома добрих односа са Хамасом, чини се да Русија сада жели да посредује у сукобу у којем је истовремено и учесница. Та улога Русије вероватно ће бити политички плаћена, само је још увек отворено питање: како?

 

Извор: DW

 

БОНУС ВИДЕО: 

https://www.youtube.com/watch?v=39blChLx5Mo