БЕОГРАД – Осумњичени за убиство певачице Јелене Марјановић, њен супруг Зоран Марјановић често је истицао да је са покојном женом имао толико близак однос да се никада нису раздвајали и да је њихова љубав била велика.
Међутим, хапшење Зорана бацило је сенку на то. У судској пракси се показало да је особа која годину и по дана без задршке јавно прича о смрти своје жене најчешће – психопата.
Ово тврди Милан Костић, судски вештак и форензички психолог. Он је на основу чињеница, до сада објављених текстова, али и изјава које је већ годину и по дана за медије давао Зоран Марјановић, супруг убијене певачице Јелене Крсмановић, направио профил његове личности.
Како каже, на основу свега што је могао да примети 17 месеци посматрајући понашање, слушајући његове реченице (често контрадикторне), али и његову наметљивост, закључује се да је Марјановић нарцисоидан човек.
– Засад може да се каже да је у питању човек који о својим поступцима и понашањима недовољно објективно суди. А када те догађаје приказује другима, настоји да себе по сваку цену заштити – наглашава Костић.
– Лажи које изговара појачавају његово самољубље и самоувереност, и у том смислу може себе да увери, али не до краја. Ако је то учинио (убио Јелену), он врло добро зна шта је урадио јер након тога је урадио низ ствари да то прикрије.
Дакле, већ сада може да се каже да ако је учинилац, он не би могао да убеђује себе да није. У сваком случају, то самољубље и оријентисаност према себи, то би могло да се поремети током истаге – наводи Костић.
Костић наводи да Зоранови искази, где он потенцира савршени однос између њега и супруге, заправо упућује на претерану слику савршеног односа.
– Потреба да се пренаглашава савршен однос углавном крије нешто што је далеко од савршеног и што крије често сасвим супротне епизоде, ако не и трајне лоше односе између партнера – каже Костић.
Када се погледа читав низ догађаја који су уследили након Јеленине смрти, Костић закључује да је Зоран својим понашањем желео да себе на сваки начин прикаже као недужног и као жртву.
Зораново понашање је вођено тиме да послужи стварању врло јаког алибија у којем ће таква његова глума и приказивање себе као исправног, вредног и честитог човека моћи да се узме као чињеница која иде у прилог томе да он није спреман да учини нешто тако брутално.
– Из форензичке праксе се зна да нису ретки случајеви оних који су на такав начин успели да сакрију свој траг управо служећи се глумом, таквим лажним представљањем – објашњава Костић.
Како вештак објашњава, ако је Зоран починио злочин из страсти, то је било спремљено унапред.
– Оно се припрема у низу ситуација, конфликтних односа у читавом једном периоду у коме постоји низ ситуација које су практично врло алармантне. И то су такве ситуације које по правилу указују на то да нешто може да се деси – појашњава он.
Зато, његов закључак гласи да, ако је Зоран заиста убио Јелену, понашање које он испољава од првог минута после дела указује да је тешко веровати у то да је убиство почињено у тренутном афекту.
– Јер су многе ствари овде, многе околности догађаја морале да буду инсцениране, припремљене, морало је да се замаскира – закључује он.
Извор: Курир.рс
