Први потпредседник Владе Србије и министар иностраних послова Ивица Дачић истакао је да постоји уска веза између проширења ЕУ и очувања безбедности, те да је политика проширења пресудна за стварање отпорнијег региона.
Он је на конференцији „Западна безбедносна архитектура и Србија — изазови и дилеме“, у организацији Центра за спољну политику и Амбасаде САД, рекао да само кроз заједничке одговоре можемо постићи решења за проблеме са којима се суочава Европа.
Истовремено је констатовао да се ЕУ данас суочава са кризом идентитета и да увек треба имати на уму да је настала као мировни пројекат и пројекат интеграција.
„Верујемо да ЕУ може да настави да буде успешан пример другима и зато са посебном пажњом пратимо све иницијативе које се покрећу у оквиру реформског процеса Уније“, објаснио је Дачић.
Однос Србије са НАТО-ом, како је казао, деликатан је због наслеђа прошлости, пре свега због бомбардовања без овлашћења УН.
Међутим, додао је да Србија, имајући у виду заједничке интересе, учествује у Програму партнерства за мир.
Такође је подвукао да Србија спроводи политику војне неутралности што значи да нема намере да постане чланица НАТО-а или било којег другог војног савеза.
„Иако поштујемо различита мишљења у региону, наша војна неутралност не представља препреку за продубљивање сарадње са НАТО-ом. Војна неутралност не значи изолацију или самозадовољност, у данашњем свету такав изолационизам је превазиђена опција“, нагласио је Дачић.
Такође је рекао да неутралност не значи ћутање и нереаговање на кршења међународног права и заједничких вредности, као што је претходно казао амерички амбасадор Кајл Скат.
Дачић је указао да то најбоље доказује пример чланства Косова у Унеску.
„Швајцарска, која је неутрална земља, гласала је за чланство Косова, а Монголија, која претендује да буде неутрална, била је уздржана и оправдала је то политиком неутралности, што са нашег аспекта није неутралност“, навео је он.
Дачић је нагласио да морају да се гледају сви случајеви, јер ако гледамо на утицај Русије у региону, како кажу амерички званичници, као дестабилизујући, „не бих рекао да је претходио стабилизујући утицај западних земаља“.
„Говори се о прекрајању граница које наводно Русија хоће, а заборавља се да су пре тога прекројене границе Србије. Веома је тешко у свему томе не говорити о интересима великих сила на нашем простору“, објаснио је он.
Казао је да не претендује да су мишљења Србије најисправнија на свету, али без највеће земље и народа у региону нема стабилности и мира.
Истакао је да треба разговарати, јер све док се интереси не дефинишу и не нађе најмањи заједнички именитељ постојаће озбиљан проблем о свим темама.
Указао је да је и проблем што у Србији, САД и другим земљама припреме за састанке пишу исти људи који су то радили и пре три деценије који можда нису ни чули да су промењени услови у региону, као и ставови одређених земаља.
Извор: rs.sputniknews.com
БОНУС ВИДЕО:
https://www.youtube.com/watch?v=JhBsHmKIKNs
