У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ редитељ Љубиша Ристић и Ненад Радичевић, дописник Политике из Немачке, разговарали су о двоструким стандардима немачке канцеларке Ангеле Меркел по питању Крима.
Колико је немачка канцеларка компетентна да говори о Криму када каже: „Ако су Немци хтели да се уједине зашто бранити грађанима Крима да се врате Украјини (у будућности)“. Према речима госпође Меркел, статус кво није уважен за две немачке државе, па зашто би важио и за Крим.
Кад год Ангела Меркел говори, нарочито у изборној кампањи, говори веома промишљено за бирачко тело коме се обраћа, каже Радичевић.
„Она претпоставља да ће многим Немцима бити блиско поређење између Источне и Западне Немачке, о томе да источни Немци нису прихватали статус кво, као што им се наметало, али неће размишљати о томе ко на Криму живи“, каже Радичевић.
Он подсећа да на Криму већински живи руско становништво које се на референдуму и изјаснило за отцепљење од Украјине и припајање матици Русији. Тешко је замислити да ће они некада пожелети да се поново припоје Украјини, каже Радичевић.
Ангела Меркел је тако реаговала зато што је њен потенцијални коалициони партнер, вођа либерала Кристијан Линднер, отворено рекао да Немачка треба да прихвати да је припајање Крима Русији „трајно привремено решење“, да се стање учаури и да потом Немачка почне нову сарадњу са Русијом.
Ристић тврди да изјаву Ангеле Меркел не треба узимати озбиљно. Меркелова изборе добија глатко, како Ристић каже, али има један проблем.
„У тим изборима постоји један учесник кога нико не спомиње — САД. Њена изјава је њима упућена, не немачкој јавности. Каква немачка јавност?! Она је добро упућена, зна ко су гласачи, за кога ће гласати, зна шта је проблем са четири друге партије које су упињу да једна од њих буде трећа, а практично се све то одвија у тренутку када се врши страшна пропаганда која се тиче тога да Руси интервенишу на немачким изборима, што је смешно“, каже Ристић.
Немачки избори се, према Ристићевим речима, одигравају у посве новим околностима. После две деценије покушавања Немачке да америчка војска напусти њену територију, ствара се окружење у коме НАТО игра улогу наводног заштитника Европе од наводне руске опасности, објашњава Ристић.
Америка уз помоћ те манипулације поново окупира Европу, а нарочито Немачку. Стотине композиција најмодернијег америчког наоружања преплављује Немачку, каже Ристић.
„То је атмосфера ових избора. Није атмосфера ових избора хоће ли победити левица или десница. То су глупости“, каже Ристић.
На немачким изборима води се битка, према Ристићевом мишљењу, ко ће успоставити комуникацију са Русијом — Европа, и на тај начин изоловати Америку, или Америка и на тај начин изоловати Европу.
Изјава Ангеле Меркел о Криму може деловати као цемент на лоше односе Немачке и Русије, али Радичевић каже да по том питању не би био тако категоричан и подсећа да је Немачка у Савету безбедности подржала руско- кинески предлог резолуције о Северној Кореји.
Ангела Меркел следила је америчку политику, поготово за време Барака Обаме. Немачка жели да се у преговорима са Северном Корејом наступа уз што мање услова, што није у складу са америчком политиком.
„Мислим да су то знаци Москви. Вероватно из немачке перспективе постоји страх од сарадње Трампа и Путина. Ако уопште до ње дође, узимајући у обзир америчке прилике. За Немце је Трамп непредвидив, пре су знали правац, али сада је он непредвидив и покушавају да буду присутни у сваком пожару не би ли видели како се ствари одвијају“, закључује Радичевић.
Извор: rs.sputniknews.com
БОНУС ВИДЕО
