Планови и утицај Русије на Балкан честа су тема западних медија, па тако угледни магазин Форн аферс пише о утицају Москве на, како наводе, буран процес интегрисања земаља Западног Балкана у ЕУ и НАТО, наводећи да им је „следећа мета“ у стратешком центру региона – Босни и Херцеговини.
„План Русије за Босну ће се обликовати два главна фактора. Први је дугогодишњи однос Кремља са Милорадом Додиком, сецесионистичким председником Републике Српске, аутономниог региона у којем доминирају Срби. Други, још алармантнији фактор је веза између Москве и Драгана Човића, хрватског члана Председништва БиХ и председника ХДЗ БиХ, представништва Хрватске демократске заједнице, актуелне владајуће странке у Загребу“, пише Форин аферс, пренео је сарајевски портал Клиx.ба.
У тексту, аутора Јасмина Мујановића, се наводи да је циљ Русије једноставан – држати БиХ ван НАТО и ЕУ, настојећи осигурати да земља остане етнички подељена у срцу Балкана.
„Према томе, Русија тражи савезника са Додиком и Човићем, двојицом највећих шампиона етничких подела узрочника нефункционалности у БиХ“, тврди Мујановић.
За Додика је навео да је Русији најважнији у региону, важнији, како се наводи, и од председника Србије Александра Вучића, за којег каже да је дугогодишњи савезник Кремља.
„Додик је лидер на Балкану који најгласније о уздиже руске интересе, изражавајући неслагање према НАТО-у, ЕУ, а посебно према утицају САД-а на Балкану. Током протекле три године Додик је постао чест посетилац Москве, а економска ситуација у његовом ентитету, што више лобира за руску финансијску помоћ, постаје још гора“, наводи се.
Као пример Мујановић наводи недавну руску отплату дуга у вредности од 125 милиона долара Босни, која је првенствено од животног значаја за Додика: Он подсећа и да је председник Српске у јануару дошао под санкције САД због спровођења неуставног референдумом крајем 2016. године, а што у „Вашингтону сматрају намерним кршењем Дејтонског мировног споразума кроз игнорисање поновљених одлука Уставног суда БиХ, којим је службени празник оснивања ентитета РС проглашен дискриминаторским за несрпско становништво“.
Човића описује као „знатно небулозну фигуру“ којег је, како се наводи, тешко одвојити од његових добротвораца у Загребу.
Мујановић тврди да Додик види Човића као савезника у настојању да поткопа покушаје државне власти БиХ и његових савезника у Бриселу и Вашингтону да створе ефикаснију и рационалну државу, која данас има 14 различитих нивоа власти на мање од четири милиона становника“.
Истиче се да је то контекст у којем се изненада појавила Русија, као жесток заговорник онога што ХДЗ БиХ назива „хрватско самоопредељење“, али да се променило и загребачко номинално противљење потезима Москве на Балкану.
Како се даље наводи, Хрватска је у пропасти због најгоре политичке и економске кризе од независности. Агрокор, једна од највећих компанија на западном Балкану и кичма хрватске привреде, је на прагу колапса. Уколико падне, апсолутно ће уништити и земљу и регион у целини.
„Чека из прикрајка руска државна Сбербанка, која се појавила као најагресивнији кредитор Агрокора. Другим речима, Москва је спремна да заузме велики део хрватске привреде, а Загреб то зна. Уместо да буде бесан против руског утицаја на Балкану, Хрватска ће постати следећа домина Москве; ублажавајући критику на активности Кремља у региону, у замену за повољне услове у погледу финансијске кризе у земљи.“
