Фјодор Иванович Ладигин, бивши начелник Главне обавештајне управе, односно руске војне обавештајне службе, боравио је претходних дана у Београду због промоције српског издања своје књиге „Војнодоктринарна основа спољне политике САД“
– Највећи значај за Србију, Србе и српско-руске односе, као и за друге субјекте међународног права, има то што Вашингтон самовољно шири по свету ускокорисне, суштински хегемонистичке „животне интересе“ САД које као омчу намиче свакој независној држави и тражи беспоговорно потчињавање америчким интересима на штету интереса појединачних земаља, њихових народа и односа са другим државама. Руководства свих држава која су одговорна пред народом своје земље, укључујући и званични Београд, пре свега и више од свега осталог треба да се боје губитка државне независности и покорног праћења агресивног курса страног „партнера“.
Доналд Трамп је Оружаним снагама САД већ обезбедио значајно повећање буџета и жели да својој земљи осигура војну надмоћ у наредним деценијама. То значи да би „војнодоктринарне основе“ требало да буду њиме задовољне. Због чега онда амерички генералитет не стаје у његову одбрану?
– Повећавање војног буџета и војних расхода САД није заинтересован само амерички генералитет. Чак су заинтересованији институти војно-индустријског комплекса САД. Осим тога, добар део америчких генерала припада америчком естаблишменту, у којем тренутно, као што се зна, преовладавају антитрамповска расположења. Има разлога да се претпостави да су неки генерали превртљивци који гледају куда ће ветар да заокрене – односно, ко ће изаћи као победник.
Трамп своје политичке опоненте означава као „вашингтонско блато“. Имајући у виду водеће америчке либералне медије, говори и о „фабрикама лажних информација“. Американолози по свету сматрају да му препречује пут и покушава да му приреди импичмент „дубока држава“. Ко су, по Вашем мишљењу, прави Трампови противници? Ко антитрамповским ратом управља из позадине? Шта је – из војнодоктринарног угла – „дубока држава“?
– На несрећу америчког народа, као и народа других земаља, уз „фабрику лажљивих информација“ налази се и продукт садашње „лажљиве“ по својој суштини америчке демократије. Управо тај „продукт“ – у виду представника америчког естаблишмента, који су се већ налагали – спреман је да у својим лажима пође на све могуће гнусобе, укључујући и тобожње хакерско мешање Русије у америчке изборе, нимало не водећи рачуна о свом реномеу у очима трезвених људи у свету. Под изговором који је био потпуно измишљен у Вашингтону, почетком 90-их година била је разрушена СФРЈ, у марту 1999. изведена ничим испровоцирана агресија на Југославију, 2003-ће – агресија против Ирака, 2011-те – војна акција против Либије итд. Руси за оне који стално лажу имају изреку: „Мељи Јемељане, ово је твоја недеља“. А у случају Вашингтона – који је тобоже „светионик демократије“ – недеља лагања по-амерички траје деценијама.
– Можда Трампу, и не само њему, изгледа смешном унутарполитичка баханалија која у Вашингтону траје, ево, дуже од седам месеци. Међутим, то није само смешно, него и тужно. То је и веома опасно, пре свега за међународну ситуацију. Јер, та баханалија траје у владајућој елити велике силе која претендује на светско лидерство, још тачније – на светско господство. То што америчка владајућа елита своју локалну вашингтонску баханалију шири на цео свет бременито је непредвидљивим последицама по човечанство.
– Општепознато је да је Косово и Метохија – у складу за обавезујућом Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и са Уставом Републике Србије – саставни део Републике Србије. Решење тог проблема је унутрашња ствар земље. Задржати или не задржати тај проблем у статусу замрзнутог конфликта, препустивши његово решавање будућим генерацијама или у томе журити – то треба да решава искључиво народ Србије.
У књизи посебно наглашавате да Русија у постојећим међународним околностима треба да се држи „тврде линије“, али и да тежи компромисима. Упозоравате да Русија у Вашингтону никада неће прихваћена као партнер, већ третирана као противник САД. Путин се управо тако и поставља, бар од свог чувеног говора у Минхену. Шта ће се на том плану даље догађати?
Донбас је био кренуо према успостављању Новоросије. Ових дана је у Доњецку за циљ проглашена Малорусија која би била у границама данашње Украјине. Колико ће Руском свету бити потребно времена да се врати у своје природне границе?
– Мени се свиђа шах који је древна игра, али само за шаховским столом и са шаховским фигурама. Збигњев Бжежински је у тој књизи – свеједно, да ли је то хтео или не – показао да је планета Земља, или „планета животних интереса САД“, за Вашингтон такође шаховска табла на којој се америчка елита преко својих оружаних снага обрачунава са народима и државама који постоје хиљадама година, убијају и доводе до беде милионе људи који нису ништа криви, злурадо се веселе крвавим егзекуцијама лидера независних држава. То је најопаснији могући шах и поигравање савремених инквизитора за које друго име не постоји. Вашингтон се у Сирији држи тог курса. Бивши председник САД Барак Обама и претендент на Белу кућу Хилари Клинтон желели су да се по сваку цену обрачунају са Асадом, као са Хусеином и Гадафијем. Није им пошло за руком. Засад се мало шта мења под новим председником Трампом. Чим би се Вашингтон сагласио са предлогом Москве да се започну заједничка војна дејства против Исламске државе – ситуација и у Сирији и у Ираку, као и на Блиском Истоку у целини, почела би да се мења набоље.