Издвајамо Свет

НЕВИЂЕНИ СНИМАК: Погледајте како Американци усред Њујорка славе Хитлера (ВИДЕО)

„Герман Америцан Бунд“ (Немачко – америчка федерација), организација Немаца у Сједињеним Америчким Државама, организовала је 1939. године у познатој њујоршкој дворани Медисон Сквер Гарден скуп који је окупио 20.000 пристлица нацизма.

Маршал Кари, аутор документараца номинован за Оскара, у историјским архивама је пронашао снимак тог догађаја. Оно што је видео га је запањило, па је одлучио да прикаже те снимке као опомену Американцима.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

„Прва ствар која ми је погодила је то да је такав догађај могао да се одигра у срцу Њујорка“, рекао је Кари за Тхе Атлантиц.

„Осећао сам се као да гледам епизоду Зоне сумрака у којој је историја имала другачији ток. Али то није била научна фантастика – то су били прави, историјски снимци.“

Уместо да од снимака направи стандардни историјски документарац са нарацијом, одлучио је да га „сачува кинематографски чистим и непосредним, као да је гледалац тамо, да гледа и да се бори са оним што види.“

„Снимци су толико снажни, да је изненађујуће то што да нису део наставног програма историје сваке средње школе. Мислим да је тај догађај исклизнуо из наше колективне свести делом и зато што је застрашујућ и непријатан. Говори о нашој земљи коју бисмо заборавили. Желели бисмо да мислимо да су се појави нацита сви Американци одмах успротивили. Али, док је велика већина Американаца била запањена нацистима, постојала је и значајна група људи који су гајили симпатије према расистичкој и антисемитској поруци. Када видите да се 20.000 Американаца окупило у Медисон Сквер Гардену, можете бити сигурни да су постојали многи који су их пасивно подржавали“, каже Кари.

„У делу говора Фрица Куна који није у филму, он поздравља оца Кофлина, чије су радио емисије хвалиле Хитлера и Мусолинија, а могло је да их чује 30 милиона слушалаца. Хенри Форд и Чарлс Линдберг су изразили антисемитска уверења. И новински магнат Вилијам Рандолф Херст је изјавио: ‘Кад год чујете истакнутог Американца кога називају фашистом, обично можете се се уверите да је човек једноставно одани држављанин који подржава амерички начин живота.“

То су биле идеје које су, ако не и универзално прихваћене, сматране легитимним ставовима. Али, две године после овог скупа, Јапан је напао Перл Харбор и Немачка је објавила рат Америци. Тада је таква врста филозофије постала неприхватљива. Кад су нацисти почели да убијају америчке војнике, почели су да сакривају чињеницу да су Американци икада делили њихову филозофију.

„На крају, Америка се удаљила од нациста, али овај догађај је подсетник да ствари нису морале тако да се заврше. Да Рузвелт није био председник, да Јапан није напао, могуће је да бисмо прошли без уласка у рат. А да нацисти нису убијали америчке војнике, могуће је да њихова филозофија не би постала такав табу?“, закључује Кари.

 

 

Извор: Б92 / Theatlantic.com / Express.hr