Жељко Ражнатовић Аркан мртав је готово две деценије, али његов лик, а још више дело, остали су запамћени због његове улоге у ратовима и крвавом распаду бивше Југославије.
Његова Српска добровољачка гарда, „Аркановци“, учествовала је у сукобима у Босни и Херцеговини, али у Хрватској. Хрватски медији још пишу о томе како је Аркан лежао у њиховом затвору Реметинцу због припреме учествовања у оружаној побуни против Републике Хрватске.
Наиме, Ражнатовића је у Двору на Уни ухапсио Милан Шербула који је за Еxпресс описао хапшење тог судбоносног 28. новембра.
„Kренуо сам за њим и пратио га на пристојној удаљености. Радио везом сам позвао још две патроле да прате мене. Ја сам му својим возилом пришао тако да сам му затворио пут. Врата теренца су се отворила. Изашао је мушкарац у маскирној одори, за кога ћу после сазнати да је Аркан.“
Док су врата била отворена, кабинско светло је горело, а како је јакна била раскопчана, Шербула је уочио да мушкарац испод сваког пазуха има по један пиштољ. Чуо је да је неко викнуо: “Пали!”
После је сазнао да је то довикнуо мушкарац којег су звали “Црквењак”. Веројатно је мислио да Аркан пуца на Милана. С места где је Аркан стајао могао је видети да га је заградио полицијски аутомобил и да је Милан Шербула, иако је био у цивилу, полицајац.
Могао је видети да су се иза њега зауставила још два полицијска аута. Проценио је да нема шанси па није ни покушавао дотакнути свој пиштољ, него је мирно спојио руке и пружио их према Шербули, у положај кад се криминалац предаје полицајцу.
Милан Шербула му није могао ставити своје лисице на руке јер је држао пиштољ, али лисице на руке му је ставио криминалистички техничар Зец. Полицајац је одахнуо кад је чуо да су лисице шкљоцнуле. Тада је знао да је готово. Kолико се сећа, у теренцу је било много оружја, аутоматских пушака, бомби, чак и један руски митраљез. У њему су била четири младића. Један од њих је рекао да је стопирао и да су га повезли.
Тада су ухапшени и Душан Бандић (1928, родом из Грачаца, настањен у Београду), Зоран Стевановић (1961, из Београда), и Душан Царић (1952, из Двора на Уни). Привели су их у станицу Двор.
Прорадили су телефони. Према писању мало познатог портала Анти.медиа, Аркан и колеге пребачени су у Загреб где је подигнута оптужница против Бандића, као првооптуженог, Царића и Стевановића да су „припремали учествовање у оружаној побуни која је усмерена на угрожавање уставом утврђеног државног и друштвеног устројства и сигурности Републике Хрватске“.
Ражнатовић се бранио, по савету адвоката, ћутањем. Затим је изјавио да је процес „нелегалан, нелегитиман и нерегуларан“. Тада је и прочитана његова изјава из истраге: на пут у Kнин кренуо је из авантуристичких разлога јер се управо „споречкао“ са супругом због њеног пута у Рим; оружје је понео јер је био изложен озбиљним претњама због рада на неутрализовању утицаја Војислава Шешеља и Вука Драшковића на „Звездине“ навијаче; није знао да су бомбе праве; рекао је, међутим, и да се Бандић договарао са Царићем да му покаже места у Двору погодна за постављање барикада.
Извор: Espreso.rs / Express.hr
