Судбина Украјине – једне од највећих глобалних ратних зона – минулог викенда се, осим у Вашингтону и Москви, одлучивала и у Београду. Да ли је ово највећи спољнополитички успех Србије у новијој историји?
Министар спољних послова Србије је у суботу по подне потврдио да су специјални саветник руског председника Владислав Сурков и бивши амерички амбасадор при НАТО Курт Волкер одржали у Београду састанак о примирју на истоку Украјине. Састанак, који је одржан на непознатој локацији у Београду, још је један у низу дипломатских напора ка бржој имплементацији споразума из Минска и обнављању територијалног интегритета Украјине. Ивица Дачић је за РТС по окончању састанка рекао да је то „показатељ промењене и побољшане спољнополитичке позиције Србије“, али министар је (нетипично) можда чак био и превише скроман у овој оцени.
Србија је добила важну посредничку улогу у решавању једног од највећих светских жаришта, сложни су саговорници „Блица“ који су коментарисали вест да ће наша земља угостити дипломате тешке категорије које су делегирали Трамп и Путин. Бивши шеф српске дипломатије Горан Свилановић и председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић истичу да такву улогу има веома мали број земаља на свету.
– Има веома мало земаља на свету које су имале посредничку улогу у решавању кризних жаришта. Такве државе су, на пример, Швајцарска и Финска. Србија није Швајцарска, Београд није Женева, али очигледно и представници Вашингтона и представници Москве Београд доживљавају као пријатно и безбедно окружење у коме неће осећати притиске. Видећемо да ли ће се слични састанци и убудуће одржавати у Србији, али у овом тренутку таква одлука је свакако разлог за задовољство – каже бивши шеф српске дипломатије.
За Александру Јоксимовић су сами закључци састанка ирелевантни: оно што је битно јесте да се ствара комуникација између две супротстављене стране. – Заправо је иницијални тренутак почињања кризе на линији Русија-САД управо украјинска криза, а споразум из Минска је од кључне важности за смиривање тензија у Украјини. Кад су овако осетљиве теме у питању, сваки детаљ је битан, па и место састанка. Важно је и то да је и Украјина посматрала Србију као добру територију за овакав сусрет. У сваком случају – позитиван знак за нас и вредан дипломатски поен – рекла је Јоксимовићева.
А због чега је баш Србија изабрана да посредује? Делимично, таква одлука донесена је и због забране уласка Суркову на територију ЕУ, али Борко Стефановић, некадашњи политички директор МСП, сматра да је то и зато што је наша земља у вези с Украјином задржала неутралан став.
– За такав састанак сигурно неће изабрати Подгорицу, јер се зна на чијој је страни када је реч о украјинској кризи. У Београд долазе изасланици из два најважнија центра моћи и то је веома значајно за Србију. То је потврда наше независне позиције, што је добро, али и јако тешко, јер ћемо бити под притиском да се определимо – рекао је Стефановић за „Блиц“ пред сусрет дипломата.
Ко су Волкер и Сурков?
Курт Волкер је бивши амерички амбасадор у НАТО, а од јула ове године заузима функцију специјалног изасланика САД за окончање сукоба у источној Украјини. На функцију је дошао на предлог актуелног државног секретара Рекса Тилесона, а већ неколико дана по именовању запутио се у Краматорск где је сукоб назвао „врелим ратом“ и нагласио да „руску агресију“ треба кривити за насиље на истоку Украјине. Недавно је за предлог руске стране да се уведу мировне снаге УН у Донбас рекао да то може још више поделити Украјину, додавши да саму идеју сматра интересантном.
С друге стане преговарачког стола налази се далеко мистериознији преговарач. Владислав Сурков се сматра једним од најмоћнијих људи у Русији и блиским Путиновим сарадником. Западни медији писали су о њему и као о „скривеном аутору путинизма“, „мрачном принцу Кремља“ и „сивој еминенцији“. Ретко даје интервјуе, а након првог састанка са Волкером рекао је да су се две стране сложиле да „тренутна ситуација у Украјини не може да задовољи ни супротстављене стране нити спољне снаге“.
Извор: Blic.rs
