За петицију, покренуту у Словенији, којом се осуђује насиље полиције и подржава намера Каталонаца да изађу на референдум, прикупљено је преко 3.000 потписа.
Питање о признању каталонске независности постало је и саставни део кампање за скоре председничке изборе.
За признање Каталоније у суочавању кандидаткиња и кандидата на националној РТВ Словенија заузело се њих скоро половина од укупно девет кандидата за изборе заказане 22. октобра, док су сви осудили прекомерну употребу полицијског насиља.
За признање Каталоније „ако и када она прогласи самосталност“ изјаснио се градоначелник Камника Марјан Шарец, који се сматра најопаснијим ривалом актуелном председнику Боруту Пахору, подсетивши да је Словенија била међу првим чланицама ЕУ која је признала независно Косово.
„Кад смо могли да признамо независно Косово, зашто не бисмо и Каталонију, ако и када прогласи независност“, рекао је Шарец, политичар млађе генерације који током кампање истиче да је дошло време за промену политичара који су већ двадесетак и више година на власти.
Шарец је дипломирао на Академији за позориште и филм, на одсеку за глуму, а политиком се на локалном нивоу бави од пре седам година.
Два пута је до сада биран за начелника градића недалеко од Љубљане.
Најпре је био члан странке Позитивна Словенија бившег љубљанског градоначелника Зорана Јанковића, а након њене пропасти основао је своју странку Листа Марјана Шареца.
Иначе, петицију је први од педесетак политичара и интелектуалаца потписао некадашњи председник Милан Кучан, а уз њега потписују је и бројни интелектуалци, културни и јавни радници, али и неки политичари попут бившег министра спољних послова Димитрија Рупела те словенског заступника у Европском парламенту Иве Вајгла.
Након уздржаних изјава владе да не разматра могуће признање Каталоније ако, према најавама, она на основу резултата референдума прогласи независност, то питање је постављено и кандидатима за председника државе.
Актуелни председник Пахор је био уздржан, с обзиром на то да о таквим стварима по словеначком уставу одлучују влада и парламент, а не председник, али је подсетио на „симпатије“ које Словенци имају према каталонском народу, што, како истиче, није израз протившпанског расположења.
Међу потписницима петиције за Каталонију је и угледна социолошкиња Споменка Хрибар, једна од челница покрета Демос, који је деведесетих година прошлог века радио на осамостаљењу Словеније.
У разговору за недељник Младина она је изразила дубоко разочарање због ставова Словеније и целе Европске уније према каталонском проблему, рекавши да су настојања те нације да добије државну независност легитимна.
Према њеним речима, у Европи постоји више народа који су „зрели“ за државно осамостаљење, што је по њој њихово легално и легитимно право, а ако Европа буде истрајала на садашњим ригидним ставовима, које је показала на случају Каталоније, она би се могла распасти као бивша Југославија.
„Буде ли Европа тако ригорозна и ауторитарна као у случају Каталоније, могла би експлодирати, што се неће догодити ако призна право на самоодређење народа и настојања да се оствари суживот између нове и пређашње државе. Европа би морала да разреши супротности и непријатељства, а не да буде тлачитељ једних у корист других.“ навела је она.
Према њеним речима, „Бивша Југославија, колико год је у светским размерама била мала, усред Хладног рата је покренула несврстани покрет као светски феномен тадашњег времана, док Словенија није у стању да заузме свој суверени и независни став према европској политици“, навела је Хрибарова, пренела је Хина.
Извор: Танјуг
