Историјске чињенице говоре да Јосип Броз Тито никада није отишао у Јасеновац. Зашто је то тако, питање је које годинама све мучи…
Био је вечити владар на Балкану, цар над царевима, доживотни председник СФРЈ и син наших народа и народности, али Јосип Броз Тито имао је једну тајну коју је „крио као очи у глави“. Маршал никада није смео да оде у УСТАШКИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ где су зверски убијани Срби, Јевреји и Роми!
Према историјским подацима Концентрациони логор Јасеновац престао је да постоји 22. априла 1945. године.
ИНТЕРПОЛ тражи терористу Дахлана коме је Вучић дао српско држављанство
Наиме, тог датума, и ако доста дуго после ослобођења Београда логораши овог злогласног логора извршили су пробој, а више од 90% логораша је погинуло у том јуришу.
2. маја 1945. године у њега су ушле јединице ЈНА. Од тада је овај логор смрти слободан, али се он никако није уклапао у стратегију заборава коју је водио Тито уз помоћ Бакарића и Крајачића.
Занимлљиво је то да се Јосип Броз Тито никада није појавио у Јасеновцу и ако су у том логору касније подигнути споменици и одржаване разне церемоније, али су на њима увек говорили републички функционери на власти, партији и друштвено-политичким организацијама (у највише случајева из СР Хрватске).
Одговор зашто Тито никада није посетио Јасеновац , а многе друге споменике јесте и зашто је то чувао као највећу тајну, према многим историчарима може се наћи у политици коју је сам Броз и његов најужи круг људи водио, а она је гласила да Јасеновац није био концентрациони логор и да у њему није вршен геноцид, те да је у њему настрадало највише Хрвата и комуниста (антифашиста), а не невиних Срба, Јевреја и Рома.
У сведочењима Мирослава Крлеже и Милована Ђиласа може се наћи још један податак који говори о Титовом одбијању да призна да су у Јасеновцу убијани Срби, Роми и Јевреји.
Тако се може наћи и прича по којој Броз није дао да Фрањо Туђман оде на робију због Јасеновца?!
Средином шездесетих на Спомен подручју Јасеновац требало је да буде постављена спомен-плоча на којој је требало да буде уклесано да је у логору побијено 600 хиљада Срба, а како тврди портал Еxпресс то је неколико пута више него што је установљено утврђивањем идентитета жртава.
Међутим, бивши председник Хрватске Фрањо Туђман је био против тога јер је у томе препознао тенденцију доказивања колективне кривице Хрвата па је крајем 1965. написао резиме рада, у којему је објаснио зашто истицање таквог броја сматра погрешним и штетним.
СРПКИЊЕ ПОКОРИЛЕ ЕВРОПУ: Српске одбојкашице на путу до злата срушиле Холандију!
Радови на постављању спомен-плоче били су заустављени а сасвим је јасно на чију интервенцију. Седам година касније, против Фрање Туђмана поднета је оптужница да је “учествовао у обарању постојец́ег друштвеног система”.
Мирослав Туђман оптужницу је однео Мирославу Крлежи, који је прочитао и рекао: “То је дим“.
Након тога Крлежа се обратио Јосипу Брозу Титу. После те интервенције Тито је изрекао најпознатију реченицу: “Туђману не паковати“. То је значило да Удба не сме подметати доказе и да суд не сме бити преоштар.
Извор: Telegraf.rs
