Србија

ВАЦИЋ О ОБРАДОВИЋУ: Лажни патриота и издајник!

Пише: Миша Вацић

Одавно је познато да је Бошко Обрадовић, некадашњи манастирски испосник (док није злоупотребио новац намењен Хиландару) и наводни патриота, а данас присни другар усташе Пернара, побратим америчког пројекта Белог и човек који у заносном загрљају Бојана Пајтића и Чедомира Јовановића позира испред геј застава, на њиховим здруженим протестима, је изгубио сваки компас, разум и здраву логику.

Међутим, његов провидан ударац, очигледно по задатку му нових-старих ментора, по доказаним патриотама и спрској десници која се свим силама труди да очува Космет као неотуђив део Србије, показује да је сада изгубио и оно мало пристојности и кућног васпитања што му је било преостало.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Како је могуће да човек који једном недељно има патолошки нагон да удари жену, може говорити о моралу? Да човек који иде на канабе код Скота и којег је америчка амбасада на силу угурала у скупштину, прича о заштити националних интереса? Да човек у чијем председништву седи амерички агент од утицаја Јасмина Вујић, прича о издаји и плаћању?

Некада јака национална идеја, а данас шпајз странка будућег коалиционог партнера Саше Јанковића, који је манастирску тишину, као новокомпоновани либерал заменио за разуздане техно журке у прескупој Касини, последњи је који има права да говори о поштењу и борби за Србију и српство.

Још је симптоматичније да му друштво у одбрани „чистог национализма“ прави његова партнерка по издаји, Санда Рашковић Ивић, госпођа која правда и велича Олују и прихвата „геноцид“ у Сребреници, чији је национални рад био толико истакнут, да су је ногом кроз врата избацили из рођене партије, само да их даље не брука. У том партнерству, преподобног Бошка и још поштеније Санде, остаје једино питање, да ли је коалиционим споразумом, овереним за Скотовим столом, дефинисано колико пута је недељно Бошко сме тући и ужива ли у томе само он, или гледајући им психолошке профиле, можда и обоје?

Када сам већ споменуо Санду, која прича о плаћању „Вучићевих десничара“, можда је питање које је хтела да постави: „Зашто не плаћају мене“, имајући у виду да је ових дана обијала прагове и гланцала ципеле представника београдских власти, како би на силу увалила ћерку у неку фотељу у јавном предузећу града. Пошто такав непотизам није прошао, последња јуришница усташке Олује, сетила се ипак да је поголем Србин.

На путу одбране националних интереса, заступању националистичких идеја и чувању Србије, нисмо се обазирали ни на далеко крупније зверке од ових олињалих авлијанера са америчком огрлицом око врата – два комична Фифија из Скотове баште, пуштени са ланца, такви неће нас ни заплашити ни спречити у обављању нам историјског задатка одбране српског Космета и државног суверенитета.

Извор: Националист