Занимљивости Свет

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ НАУЧНИКА: Антарктик испод снега скрива нешто заиста импресивно

Научници су на Антарктику открили фосилне остатке дрвећа старог 260 милиона година, што доказује да је залеђена тундра некад била богата шумом, много пре појаве првих диносауруса.

Истраживачи Универзитета Висконсин – Милвоки (УВМ) попели су се на падине Трансартактичких планина током лета, трагајући за фосилима који би им открили нешто о зеленој прошлости леденог света.

Људи знају за фосиле с Антарктика још од експедиције Роберта Фалкона Скота 1910-12., истиче професор Ерик Галбренсон са споменутог Универзитета.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Међутим, већи део Антарктика је још неистражен и још увек је могуће бити прва особа која се икад попела на одређену планину у тој области.

Џон Исбел, професор са УВМ, проучавао је глацијалне остатке из периода Перм да сазна како се клима мењала.

Он је уз помоћ стена пронађених око фосилизованог дрвећа испитао како се фосили уклапају у геолошку историју.

Кад се Земља померила с леда на зеленило, пре око 251 милион година, окончан је период Перм.

Током тог времена, око 90 одсто живих врста на Земљи је нестало, укључујући шуме.

„Ова шума је кратак поглед на живот пре изумирања, који нам може помоћи да схватимо шта је довело до тога“, каже Галбренсон.

Научници верују да је дрвеће антарктичких шума било веома чврсто и снажно и сада покушавају да открију због чега је изумрло.

Преовладава мишљење да је огромно повећање емисије гасова, попут угљен-диоксида и метана, довело до изумирања. Вероватно су вулкански гасови из ерупција у Сибиру ослободили огромне количине штетних гасова у атмосферу.

На крају периода Перм, Антарктик је био влажнији и топлији него данас. Био је део суперконтинента Гондвана који се ширио преко јужне хемисфере. Претпоставља се да је у тим шумама било папрати, маховине и других изумрлих биљних врста, које су се шириле читавом Гондваном.

Фото: Pixabay.com
Извор: Kurir.rs/Science daily