Тензије између институција Европске уније и пољске владе коју предводи национално-конзервативна странка „Право и правда“, све су веће и чини се као да Брисел све више постаје један од највећих непријатеља за Варшаву, пише „Дојче веле“.
Иако се многи политичари у Бриселу нерадо сећају периода 2006-2007, односно времена када је Качињски био премијер Пољске, они су ипак у време формирања нове владе у Варшави 2015. били поприлично мирни
У почетку су многи у Бриселу на тензије између Европске уније и нове пољске владе гледали као на покушај Качињског да чврстим ставом обезбеди себи поштовање у његовој сопственој држави, али и ван ње.
Тако је по први пут покренута формална процедура под називом „Дијалог о правној држави“, што је опет у Пољској изазвало нерасположење према институцијама ЕУ.
Као одговор на критике из Брисела, Варшава је почела да доводи у питање неке од надлежности Европске комисије. Пољска је тако годину дана касније наставила са сечом дрвећа у заштићеном подручју прашуме Бјаловица, упркос пресуди Европског суда правде који је захтевао да се сеча хитно и моментално заустави.
Сматра се да ПиС тиме жели да учврсти своју позицију код гласача. Притом су везе с Немачком камен-темељац пољске спољне политике, а и Немачка је била најважнији заговорник уласка Пољске у Европску унију 2004. године.
Уместо да му пружи подршку, у марту 2017. гласали су против његовог поновног избора за председника Савета ЕУ, пише „Дојче веле“.
Политичари ПиС наводе чак и то да је Пољска на тим изборима била прегласана (27 према 1), јер је канцеларка Ангела Меркел шефове других влада ЕУ „приморала“ да подрже њеног фаворита.
Иако Вишеградска група као „евроскептична интернационала“ још увек није направила нешто нарочито пуно, Варшава остаје при својим сновима о блоку под пољским вођством који би био противтежа Берлину, а у извесној мери и Паризу.
Пољски државни медији терористичке нападе у земљама Западне Европе представљају као директну последицу грешака бриселског естаблишмента. Качињски се спретно поиграва тензијама између Истока и Запада, а то не утиче само на Пољску: многи грађани нових земаља-чланица ЕУ не воле да им „стара Европа“ држи лекције.
Странка ПиС својим бирачима објашњава да је пољско чланство у ЕУ „нешто што се мора“, јер само тако Варшава може да има утицаја у ЕУ, пре свега на политику Уније према Русији. У исто време, влада и медији блиски држави преносе негативну слику о ЕУ, сличну оној која се могла видети у Великој Британији уочи „брегзита“.
Више од 80 одсто грађана Пољске одобрава постојање и чланство у ЕУ, али то одобравање могло би се пре описати као површно. Више од 70 одсто Пољака не жели да се придружи еврозони, а само половина испитаника гласала би за увођење евра као валуте, уколико би то био услов био останак у ЕУ.
Поред тога, симпатије за Европску унију наставиле би да се смањују уколико би чланство у Унији било везано за прихватање избеглица. Странка „Право и правда“ заступа прагматични став према ЕУ и очекује бенефиције, попут коришћења средстава из великодушних фондова Уније, али без да заузврат пружи солидарност у питањима као што су дистрибуција избеглица.
Изгледа да се та земља данас налази у зачараном кругу. Њен статус у Европској унији од 2015. се погоршао, чак су пропали и неки њени оправдани захтеви за одређеним реформама ЕУ. То би могло да повећа фрустрације, како у влади, тако и у пољском друштву и евентуално да у тој земљи изроди идеју о организовању референдума о чланству Пољске у Унији.
Опозиција већ упозорава да политика Јарослава Качињског може да доведе Пољску до „полегзита“. Међутим, још вероватнији сценарио јесте да ће ненаклоњеност Пољске за нове пројекте европских интеграција, константне тензије са Бриселом и искривљени имиџ ЕУ који се шири у земљи, гурнути Пољску на маргине Европске уније. То ће их одвојити од добро интегрисаног језгра, односно пребацити у другу, трећу или чак четврту „ЕУ-брзину“, пише „Дојче веле“.