Слобода говора, загарантована првим амандманом Устава САД, за Американце је разлог због кога годинама, па и сада, у Уједињеним нацијама гласају против резолуције којом се осуђује величање нацизма. Стејт департмент наводи да забране слободе говора и други проблеми у тој резолуцији чине немогућим за САД да подржи документ, о коме се у четвртак гласало у Комитету за људска права Генералне скупштине УН.
Резолуција која, иначе, сваке године бива већински усвојена, овог пута привлачи више пажње, јер се о њој први пут гласа од како је нови председник САД Доналд Трамп, кога оптужују да није оштар према неонацистима. Како он то снажно одбацује, амерички званичници покушавају да објасне да САД не подржавају пронацистички говор, али да не могу ни да гласају за резолуцију којом се он забрањује.
У посебном процепу ове године се нашао Израел, који је гласао за резолуцију којом се осуђује нацизам. Овог пута је под снажним притиском САД да гласа против осуде нацизма чије су жртве били Јевреји. Или да буде, бар, уздржан.
САД, иначе, тврде да Русија користи резолуције о осуди нацизма сваке године како би подгрејала политичке нападе против својих суседа.
Демократа Раџа Кришнамурти поднео је у Конгресу САД предлог закона под скраћеницом КРЕМЛИН о „минимализацији руског мешања“. Закон предвиђа да директор Националне обавештајне службе припреми извештај о „могућим намерама и политичким задацима Владимира Путина и његовог режима у позадини недавних покушаја мешања у изборе у низу држава“.