Циљ НАТО агресије био је постављање америчке војске на Балкан пошто себе виде као наследнике Рима и желе да усисају цео простор. Албански премијер само отвара уста кроз која говоре званичници Алијансе. Све западно од Санкт Петербурга и Одесе мора бити под америчком чизмом
Софистицирани милитаризам
Наравно да Рама не говори само у своје име, сагласан је и Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе, и његова изјава је у потпуности у складу са стратешком комуникацијом НАТО која се састоји од тога да са једне стране имамо умерене изјаве генералног секретара Јенса Столтенберга, а са друге стране агресивније изјаве које дају разни аналитичари и државници попут Едија Раме.
Улога Столтенберга у таквој стратешкој комуникацији НАТО, појашњава Митић за Спутњик, јесте да изврши неку врсту анестезије српског јавног мњења и увери га да не постоји озбиљнији притисак на Србију да постане чланица НАТО, да ће то бити потпуно демократски избор и да се практично Србија не налази под било каквим морањем да уђе у Алијансу.
Наравно, додаје он, не треба заборавити ни поруку коју је шеф Војног комитета НАТО упутио Рами, односно неку врсте похвале коју је Албанија добила за допринос регионалној сарадњи, уместо осуда за великоалбанску политику коју спроводи Тирана.
– Јасно је да су и та политика и све оно што се дешавало последњих годину дана, као и иступи Едија Раме и према Македонији и према Косову, били координисани на неком другом нивоу, на неком другом месту и овакве изјаве из НАТО-а управо то и потврђују“, уочава Митић.
Све оно што је бивши државни секретар Министарства одбране Немачке Вили Вимер 2000. године навео у чувеном писму тадашњем канцелару Герхарду Шредеру, подсећа Александар Павић, говори да су тадашња и садашња политика исте.
– Тад је речено да је јасно да је прекршено међународно право кад је бомбардована Југославија, да је то урађено да би се поставила америчка војска у тај део Европе да се исправи грешка Ајзенхауера, који то није успео да уради 1945. године, и да Американци себе виде као наследнике Рима, што значи да је циљ да се дође до крајњих граница римског лимеса, а то је простор, практично црта, од Санкт Петербурга до Одесе. То се данас оживљава у облику Интермаријума и све источно од тога се сматра непријатељском територијом, а све што је западно од тога, а Србија упада у тај део, мора да буде војно обезбеђено – категоричан је Павић.