Нисам учествовао ни у једној приватизацији, изјавио је бивши министар финансија Божидар Ђелић реагујући на речи председника Александра Вучића.
“Постоји само једна истина, а то је да сам увек часно радио у интересу Србије”, наводи се у саопштењу Ђелића.
Председник Вучић је у петак у емисији “Дебата” на телевизији Прва током разговора са Бранкицом Странковић поменуо Ђелића говорећи о “случају тетка”, истичући да има поверење у министра одбране Александра Вулина.
“За мене је било тешко, не улазећи у суштину. Рекао сам му да је о теткином каучу говорио Божидар Ђелић, кога народ памти као једног од највећих лопова, иако ја то не би тако рекао. Рекао сам Вулину ‘где си баш нашао тетку’. Он је рекао да је то истина. Питао сам га зашто није искористио аргумент да се то десило пре него што је ушао у власт. Веома је важно што је то било пре него што је био на власти. Ја имам поверење у њега да ништа није украо, а надлежне институције молим да ураде свој посао”, рекао је Вучић.
Купио апратман од два милиона евра у Паризу и постао саветник Еди Раме
Бивши потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић саветује албанског премијера Едија Раму, сазнаје „Ало!“. Ђелић је на овом послу ангажован већ неколико месеци као један од извршних директора француске инвестицоне банке Лазард, а посао му је, како сазнаје наш лист, сређивање албанских финансија.
Извор „Ало!“ тврди да се Ђелић, кога је својевремено ДОС после 5. октобра са истим задатком довео у Србију, за сада добро сналази у руковођењу албанском државном касом, али такође тврди да ће се прави резултати његовог ангажмана видети тек у будућности.
Не питајте ме за првих 11,5 милиона евра: Божидар Ђелић, истински власник “лаког кеша”
У пролеће 2005. године, уз активно посредовање Божидара Ђелића, “Меридиан банка” је докапитализована од стране француске банке “Креди Агрикол”. Вредност читаве трансакције процењена је на око 75 милиона евра. Неколико година касније, посланици опозиције обелоданили су у Скупштини Србије информацију да је након трансакције са “Меридиан банком”, Божидар Ђелић од новог власника награђен са 10 одсто акција преузете банке. Вредност Ђелићевих акција у том тренутку била је процењена на око 11,5 милиона евра. Након почетног избегавања разговора на тему свог милионског иметка, Ђелић је касније признао да је као награду за успешно преузимање “Меридиан банке” од “Креди Агрикол групе” добио награду у виду 10 процената акција преузете банке, негирајући при томе да оне вреде 11 милиона евра. Он, међутим, јавности никада није открио колика је заиста била њихова вредност у тренутку продаје, нити да ли је и колико држави Србији платио на име пореза на остварену добит.
Истражујући стварне разлоге за неуобичајено високу награду коју је Ђелић том приликом добио од “Креди Агрикол” банке, од људи из банкарских кругова сазнали смо за два могућа разлога. Према једној групи мишљења, његових 10 одсто акција “Меридиан банке” којим су га наградиле нове газде представљале су цену за добијање лиценце. Према истим изворима, за улазак на српско тржиште преко “Меридиан банке” у то време била је заинтересована и “БНП Парибас” коју је заступала консултантска кућа “Банцор Цонсалтинг Гроуп” у власништву бившег Милошевићевог премијера Радомана Божовића који је од покушаја преузимања “Меридиан банке” одустао оног момента када је сазнао да Ђелић договара преузимање од стране “Креди Агрикол групе”. Добро обавештени банкарски извори наводе да је “Креди Агрикол” у овој трансакцији доста добро прошла, јер је, ако се изузме Нишка банка, ово била једна од најјевтинијих куповина банке у Србији. При томе “Меридиан банка” није имала пуно запослених, није имала никакве проблеме из неких прошлих времена (лоших и ненаплативих кредита), а са Ђелићем и нејговим везама имала је одличну перпективу развоја у Србији.
Из неких других, такође банкарских извора, међутим, указано нам је да је награда од 10 процената заправо била контрауслуга “Креди Агрикол групе” Ђелићу којом му је омогућена легализација незаконито остварених прихода из ранијег периода. У погледу могућег порекла тог нелегално стеченог новца указано нам је на послове у којима је Ђелић учествовао преко консултантске куће “Цитадел”, пре свега приватизацију дуванских фабрика, трансакцију враћања новца Богољубу Карићу (са зарадом од 8,75 милиона евра), али и готово невероватну коинциденцију са случајем “Националне штедионице” која је продата “ЕФГ банци” готово истовремено када је “Креди Агрикол” преузела “Меридиан банку”. Још занимљивије је то што се, поред временске коинциденције са случејем “Националне штедионице”, вредност Ђелићевих акција готово у потпуности поклопила са разликом која је постојала између званичне цене по којој је продата “Национална штедионица” и вредности коју, у својим референцама о тој трансакцији, наводи консултантска кућа “Цитадел” (према тој консултантској кући приватни власници су свој удео продали за 12 милиона евра више од износа који је званично наведен).
Наши саговорници су подсетили и на оптужбе које је актуелна гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изнела на Ђелићев рачун током кампање 2012. године. Она је, гостујући заједно са Ђелићем у емисији “Утисак недеље”, свог саговорника оптужила да је трговао информацијама које имао о цени спољног дуга Србије према Лондонском клубу поверилаца захваљујући чему је за себе прибавио противправну имовинску корист. Ђелић је одговорио да те тврдње Табаковићеве нису тачне и најавио да ће за изнете оптужбе затражити објашњење и њену одговорност пред судом. Занимљиво је да, упркос јавно датом обећању, Ђелић ту тужбу никада није поднео што је додатно подгрејало сумње да је у оптужбама које је изнела тадашња висока функционерка СНС заиста било доста истине.
О својој имовини Ђелић је први пут проговорио у мају 2007. године када га је тадашњи генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић пред скупштинским Одбором за решавање сукоба интереса оптужио да није пријавио власнички удео у “Меридиан банци”. Ђелић, који је најпре постао посланик у Скупштини, а потом и заменик премијера, тада је признао да је власник акција банке у вредности од неколико милиона евра негирајући при том да је у питању сума од 11 милиона.
Остатак текста на линку: https://naslovi.net/2015-04-19/e-novine/ekspertski-milioni-sumnjivog-porekla/14229491
Извор: B92 / e-novine.com
