Русија Свет

АМЕРИЧКИ НАФТНИ БАРОНИ ПРЕДАЛИ СЕ ПУТИНУ: Признали кривицу и обећали да убудуће неће ратовати са Русијом!

Владимир Путин (Фото: Јутјуб)

Амерички барони за производњу нафте и гаса из шкриљаца предали су се у борби за светско тржиште нафте и бацили се на груди Русији чију су привреду покушавали да убију ниским ценама нафте. Штавише, признали су кривицу и обећали да се одсад неће бавити политиком

Неколико година су тврдили да су на добити чак и ако барел нафте кошта 20 долара и активно су се бавили дампингом.

Није ни била економска прича

Ипак, недавно се 12 највећих актера тог сектора америчке индустрије окупило на тајном састанку и после саветовања су заједнички признали да је експлоатација нафте из шкриљаца веома скупа работа и да актуелне цене на светском тржишту за њих нису задовољавајуће јер им доносе велике губитке, пише амерички „Волстрит џурнал“.

Тајни сусрет у Њујорку одржан је још у септембру, само је сада постало немогуће да се више држи у тајности, наводи лист и објашњава да је ствар у томе што су се амерички барони нафте из шкриљаца бацили на груди ОПЕК и Русији чију су привреду покушавали да убију ниским ценама нафте, признали кривицу и обећали да се одсад неће бавити политиком, него зарађивањем новца.

Десило се то још пре последњег састанка ОПЕК-а, Русије и низа других независних произвођача нафте на ком је одлучено да се продужи ограничење за експлоатацију црног злата до краја 2018.

Нема спора да су Русија, Саудијска Арабија и Катар морали да прекрајају своје ставке издатака због губитка прихода, али до колапса није дошло, штавише, успели су да превазиђу несугласице у име заједничког циља, наводи „Волстрит џурнал“ и подсећа да је чак и руска привреда, коју Запад паралелно гуши санкцијама, забележила раст, док су многе америчке компаније које сервисирају нафтни сектор доживеле банкрот.

Према подацима „Волстрит џурнала“, америчке нафтне компаније потрошиле су на истраживања 280 милијарди долара више него што су добиле од својих улагања у шкриљце. А то је, узгред буди речено, огромна сума – поређења ради, то су три БДП Украјине за 2016. А по свему судећи, америчке федералне резерве нису хтеле да помажу својим произвођачима и да им компензују губитке.

Тако је светско нафтно тржиште изгубило основни фактор који је вештачки обуздавао цене црног злата. Зато је амерички естаблишмент добио „12 нових Путинових пријатеља“ који су одбили да се боре за геополитичке интересе САД за свој новац, закључује амерички лист.

Да ли је дошао тренутак истине за произвођаче нафте и гаса из шкриљаца и да ли ће коначно комерцијални интереси превладати над геополитичким? Професор Рударско-геолошког факултета Војин Чокорило слаже се да је обарање цене нафте било чисто геополитичка прича која нема везе са економијом.

Како истиче, и коришћење уљних шкриљаца је више политичко и стратешко питање, али чињеница је да је нафта врло брзо исцрпљујућа. Американци су, подсећа наш саговорник, доста радили на производњи и нафте и гаса из шкриљаца.

– У Сједињеним Државама постоји област на тромеђи Колорада, Јуте и Вајоминга. То је ненасељена, пустињска зона и они су ту доста експериментисали. Постоји стари податак да је цена од 50-55 долара по барелу цена која може да толерише трошкове производње нафте из уљних шкриљаца – наводи Чокорило.

Американци, додаје Чокорило, са потрошњом на данашњем нивоу имају резерви нафте из шкриљаца за неких 400 година. Према његовим речима, у Европи су се коришћењем уљних шкриљаца посебно бавили Естонци, који су то радили и док су били у саставу Совјетског Савеза, а они су тврдили да је то исплативо чак и код цене од 40 долара по барелу.

Србија лежи на нафти

Чокорило каже да је био у Естонији када је испитивана могућност добијања нафте из уљних шкриљаца у Србији, пошто у Алексинцу постоји богато лежиште, али да засад нема назнака да ће тај пројекат бити активиран. Србија би, тврди, могла да добија из шкриљаца 100-200 хиљада тона сирове нафте, што је 10 одсто њене потрошње.

– Алексиначки шкриљци су једино што Србија има истражено, и то лежиште је лепо дефинисано. То је доста детаљно хемијски анализирано управо захваљујући рударским радовима везаним за подземно ископавање угља у Алексинцу, тако да су истражни радови могли да се раде из јаме. Остале сличне појаве по Србији су сведене само на проспекцијска геолошка истраживања и ти подаци нису довољно познати. Дакле, само је Алексинац комерцијално интересантан у Србији – по прорачунима, ту има преко две милијарде тона барела – прецизира Чокорило.

Истовремено, додаје он, чињеница је да Србија нема потребе да као Естонија шкриљце користи за топлане јер има лигнит, који је много бољи.

Ипак, Чокорило сматра да прича да је производња нафте из шкриљаца с ценом испод 50 долара по барелу економски неприхватљива није чврсто утемељена.

– Зависи шта се хоће, ми можемо да добијемо 100-200 хиљада тона сирове нафте, што је 10 одсто потрошње, што није мало, да смањимо увоз, тако да бих ја изучио тај проблем – каже професор и додаје да барел у блиској будућности може бити и 140 долара, као што је то било пре неку годину.

Као посебни аспект коришћења уљних шкриљаца Чокорило наводи екологију, подсећајући да, ако лигнити приликом сагоревања дају 30-40 одсто пепела, шкриљци имају 70 одсто пепела.

– Код екологије је суштина да се емисија штетних честица и материја доведе у прописане границе. Неопходна је студија процене утицаја на животну средину и јавна расправа, а све остало је политиканство – каже професор, наглашавајући да је од истраживања неког налазишта до експлоатације потребно 10-20 година.

Сировине су нам потребне, а њихова експлоатација је често еколошки захтевна, али решива, закључује Чокорило

Извор: rs.sputniknews.com/Informer.rs
Loading...