Два кључна разлога због којих српским патриотама ударају печат – фашиста

У првом кораку патриотизам изједначе са национализмом, онда национализам са шовинизмом, потом шовинизам са фашизмом, затим фашизам са нацизмом и на крају свако ко има класичан патриотски однос према сопственој земљи постаје фашиста.

Фашизам не постоји као појава у Србији, констатује за Спутњик социолог Слободан Антонић, већ на нивоу појединачних људи који су склони неком култу личности или некој идеологији, али далеко од тога, наглашава тај социолог, да је у питања нека значајнија друштвена или политичка појава.

Нема дана, а има томе више од 15 година, да у јавном простору не чујемо да је неки појединац или група — фашиста, да јачају екстремистичке групе, да држава мора да реагује против фашиста…

Због тога смо позвали професора Антонића да не наводећи конкретне дневне примере терминишемо те појмове и оивичимо ситуацију у друштву.

Фашизам у крилу антифашизма

„Уопште, мислим да је примена термина, који су везани за једну идеологију, један политички пројекат и једно историјско раздобље из прве половине 20. века, толико деценија после тога у основи погрешна. Будући да ми и даље имамо значајне елементе ауторитаризма, тоталитаризма, насиља у политици, и тако даље, то свакако да нема оне облике који карактеришу класичан нацизам и фашизам“, јасан је Антонић.

Најчешће они који прогоне такозване фашисте и нацисте, који оптужују своје политичке и идеолошке неистомишљенике или супарнике, према мишљењу тог професора, заправо показују склоност да они једини одређују ко је фашиста, ко је нациста, а онда тиме просто себе стављају у супротан положај у односу на конкуренте.

„Проблем је у томе што се, како је неко лепо приметио, фашизам данас јавља у облику антифашизма. То је мало парадоксално, али заправо жели да каже да управо то настојање да се свако другачије мишљење прогласи фашистичким или нацистичким, да се на тај начин запуше уста људима који другачије мисле, јесте један од елемената тоталитаризма, односно ауторитаризма који је карактерисао класични фашизам“, истиче Антонић за Спутњик.

Постоје, према његовом резону, два разлога зашто се то супарницима спочитава баш на тај начин. Први разлог је, указује Антонић, што је то најлакши начин да дисквалификујете некога, не само као незналицу, него уопште да га избаците из јавности и јавног живота, живота који карактерише пристојно друштво, онда му лепо прилепите етикету фашиста и нациста и тиме га заправо обележите да неко други не може ништа да га пита, нити да он може да искаже своје мишљење.

Надри-лекари са погрешним дијагнозама

Друга ствар је, додаје професор Антонић, а у једном делу „наше проглобалистичке идеологије“ постоји настојање, да се наше друштво прикаже као друштво које пати од једног дубинског фашизма и нацизма.

„Рецимо, поменућу конкретно име. Латинка Перовић је у неколико наврата тврдила да у Србији постој један дуготрајни дубински фашизам, односно да је идеологија фашизма готово на прагу да постане званична идеологија, ако се добро сећам тог њеног цитата“, наводи Антонић.

И онда кад имате такво приказивање једног друштва, прецизира он, онда се у следећем кораку ви намећете као неко ко ће то друштво повести, управљати њиме, владати њиме.

Читај даље — 1 2

Loading...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: