Свет

ХРВАТСКИ АНАЛИТИЧАР: Злокобни планови Америке за Балкан

На хрватском порталу logicno.com, изашла је геополитичка анализа Н. Бабића у којој се разоткривају планови САД за Балкан. Србин.инфо, посрбивши је, преноси је у целости:

 

„Недавно су амерички дипломати дали неколико изјава о Балкану и саопштили како се на велика врата враћају у регион. Успут, већина позорности је усмјерена на Србију. Прво је амбасадор Кајли Скот подсјетио на 4 милијарде долара које су Сједињене Државе уложиле у Србији и понудео помоћ Београду у даљњем привлачењу страних улагања.

Затим је Атлантско веће, амерички тинк танк задужен за обликовање спољне политике Сједињених Држава, предложио нову стратегију под називом “Балкан Форwард“. Кључне поруке укључују трајну америчку војну мисију у југоисточној Европи, “историјско” приближавање Србији и “повратак угледа Сједињених Држава као “поузданог посредника” у решавању међусобних размирица међу земљама у региону. Извештај Хрватску и Словенију спомиње као свршен чин, јер су земље већ део ЕУ и НАТО пакта, као и Црну Гору и Албанију које су у Сјеверноатлантском савезу и нису у средишту позорности америчких стратега. Атлантско веће сугерише да је за војни надзор Балкана идеална база Бондстил на Косову, а треба уложити напоре како би се решио спор између Македоније и Грчке због имена бивше југославенске републике, што је непотребна препрека за евроатлантске интеграције Скопја.

Нажалост, када је реч о спољној политици Сједињених Америчких Држава и изјавама америчких званичника, не можемо применити да у њихов концепт садржи разумевање ситуације или да је примјењив у тренутним околностима.

Наиме, врло лако је приметити велики јаз између америчке пропаганде, која као да губи везу с реалношћу и било каквом хуманошћу, те америчким активностима на терену. У свакој земљи посебно.

Што се тиче Хрватске и хрватског народа у БиХ, америчка дипломатија је безрезервно подржала рад и пресуде Међународног казненог суда за бившу Југославију. Иако пресуда у односу на почињене злочине вјероватно није упитна, Вашингтон је у пола реченице кратког саопштења изјавио да је подржава, не обазирући се нимало на ескалацију напетости и сукоба који на политичкој разини бесне између Загреба, Мостара, Сарајева, Бања Луке и Београда.

Злокобна најава “како Вашингтон мора повратити улогу поузданог посредника” као да најављује намјерно распиривање мржње и напетости, да би се амерички емисари на врхунцу узаврелих страсти могли појавити као “носитељи мира и стабилности на народе који живе на овим просторима”.

Заправо, чак и пре посљедње пресуде у Хаагу је немир међу центрима политичке моћи балканских државица унио Дојче веле, који је с два интервјуа, један с Бакиром Изетбеговићем, а други с Младеном Иванићем, без обзира колико се касније новинари Зорица Илић и Бахри Цани правдали да су остали медији део изјаве из извукли контекста, покренуо лавину полемика и изјава које граниче с говором мржње.

Наравно, све ово ствара идеалне услове за долазак “поузданог посредника”, док је за спора Хрватске са Словенијом око Савудријске вале задужен потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс, који ће посетити Загреб и Љубљану у “посредовати у билатералном спору око арбитражне одлуке о граничном спору”.

Дакле, на постоји ниједан сегмент спољне политике у регији о којем народи ових простора не могу одлучити сами и свима је потребан некакав посредник, као да смо заиста “балканска племена која се гуше у шљивовици и свињетини“, како нас гледају још од времена Аустро-Угарске монархије.

Што се тиче Србије, најочитији примјер је била недавна изјава америчког амбасадора да су САД уложиле 4 милијарде долара у Србију. Мисли ли Кајли Скот да би му Срби требали захвалити за то?

Заиста, “врло импресивна” улагања након уништавања економске инфраструктуре земље. Економски губици Србије, која је опљачкана и лишена развоја, само од бомбардирања износе око 70 милијарди долара, док према укупном израчуну износе око 200 милијарди долара. То би била сума коју Вашингтон изравно дугује Србији.

Могу се рачунати и други губици, укључују бомбардирање осиромашеним ураном. Неизравни губици међу популацијом, Срба и мањина, без разлике, који у подручју масовних удара имају највишу разину онколошких болести у Европи. Ове је губитке немогуће збројити, јер је реч о људима који су осуђени на ужасну смрт од посљедица америчких бомбардирања.

Међу њима су и косовски Албанци, који су неизмерно захвални НАТО пакту, иако са 7 милијарди долара бруто домаћег производа, или 3581 долара по становнику, уз Молдавију, имају најнижи стандард у Европи и што им је наводно “независна” домовина предодређена да буде НАТО полигон. 2014. се открило да су Уједињени нације сакрили су од јавности извештај које открива да је 1999. НАТО током бомбардирања на Косово бацио око 10 тона осиромашеног урана, што је пренио косовски портал Газета Експрес, али Атлантско веће у Косову види поузданог савезника и сигурно мјесто за војну контролу југоисточне Европе, посебице Западног Балкана, пре свега како би нас заштитили од “руског авантуризма”.

Америчка пропаганда је успјела уверити део јавности како они нису одговорни за избијање рата и да су се залагали за цјеловитост бивше СФРЈ, а ако то није било могуће, онда барем за мирно решење и споразумни разлаз по узору на Чехословачку.

Но, пажљивијим праћењем и истраживањем не тако давне повијести није тешко закључити да је Вашингтон потакнуо рат у Југославији, да би потом покренуо трансформацију балканског региона у америчком интересу.

Дакле, САД нису узроковале штету само Србима, које су током рата у БиХ јавно означили за непријатеље, него и неограничену штету свим народима и земљама на овим просторима.

У смислу улагања, што је говорио амерички амбасадор у Београду? Гдје су те 4 милијарде долара и које су то твртке отворене тим новцем? Зашто нема никаквог резултата? Што се побољшало? На сва ова питања нема никаквих одговора, осим ако Кајли Скот у улагања није убројио и новац за бројна невладинае удружења, куповину и оснивање медија ио подмићивање србских политичара. Тада би могли говорити о 4 милијарде долара, можда и више.

Када говори о улагањима, Кајли Скот искривљује стварност. Овдје “улагања” значе само једну ствар, а то су кориштење ресурса и сировина и јефтине радне снаге, тако да целокупна добит одлази у САД и не остаје ни у Србији, нити у другим земљама у којима имамо слична улагања. Дакле, изјава амбасадора Сцотта није ништа друго него пропаганда.

Сада се Вашингтон пребацује на завршну фазу преобликовања балканског региона. С тим у вези, изјава извршног потпредсједника Атлантског већа Дејмона Вилсона за Глас Америке 28. новембра (студенога) је врло индикативна.

Вилсон је рекао да ће САД преузети контролу над југоисточном Европом, а фокус је војна пристност.

Значи ли то да су у Сједињеним Државама сигурна да се Русија, Кина, па чак и Њемачка, повлаче из региона, стога нема ничега чега би се требали плашити и да ће ова регија бити под пуном америчком контролом? Но, та контрола подразумева озбиљне стратешке војне компоненте.

Знаковито је да се у позадини ових изјава чују гласови албанских лидера, Албаније и наводно независног Косова, који говоре у уједињењу Албаније и Косова, што би значило интеграцију у једну државну творевину. Иако то није службени став ни Приштине ни Тиране, пројект Велике Албаније је у пуном замаху, а недавном смјеном власти у Македонији је добио додатни потицај.

Дејмон Вилсон је већ споменуо како долази нова ера и да Београд мора бити спреман за “болне одлуке“, а САД и Србија се суочавају с “историјским приближавањем”. У том контексту,да се препоставити да “болна одлука” значи пуно признање Косова од стране Србије, чему би слиједила примена пројекта уједињења албанских земаља, стварног или неформалног, а за то треба пристанак власти у Београду. Све ће се то врло лако прикрити пропагандним фразама попут оних које је недавно дао амерички амбасадор у Београду.

Али прича не завршава само са Србијом, иако је због свог нејасног стана према Русији ова земља тренутно у фокусу америчке администрације. Ту је и Босна и Херцеговина, гдје ће измјене и допуне Изборног закона одредити будућност земље, Македонија у којој треба консолидовати власт октроирану од стране америчког амбасадора у Скопју и емисара из Европске уније и бројни други проблеми који се требају “решити” на начин да САД буду јамац мира и стабилности у региону.

То се може постићи само уношењем подјела и изазивањем сукоба међу земљама, али и унутар самих народа. Сваки народ је потребно поларизирати на што више сукобљених група и онда се појавити као “поуздан посредник, који ће војном присутношћу јамчити да се сукобљене стране придржавају постигнутих споразума”.”

 

Извор: Logicno.com

Loading...