Регион

ЦРНОГОРЦИ СУ ЗАПОЧЕЛИ РАТ У БОСНИ, БИО ЈЕ ТО СУКОБ АЛАХА ПРОТИВ ВЛАХА: Испливао ЗАБРАЊЕНИ интервју Праљка!

Овај снимак је повучен са Yоутубеа пре неколико дана, али хрватски портал га је поново поставио на веб

 

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Слободан Праљак, ратни злочинац који је осуђен у Хагу, после чега се убио испијањем отрова, у Хаг је изручен почетком априла 2004. године.

Три године пре тога, дао је интервју новинару Роману Болковићу, у којем је изнео своје виђење ситуације у БиХ.

У разговору који је трајао више од 2 сата, он је описао улогу ХВО-а и ХВ-а, сукобе с Армијом БиХ и друге догађаје у рату.

Занимљиво је да је део овог интервјуа пре неколико дана уклоњен са Yоутубеа.

Овим поводом се огласио и новинар Болковић:

„Очито је да је некоме Праљкова верзија сметала неподношљиво, до ућуткивања. То је то смеће коме су пуна уста демократије, Другог, слобода, Волтера и оног срања о одбрани права на туђу истину итд итд. Гледам и данас хрватску јавност: четврт века једни те исти професионални су хуманисти, еталонски праведници међу народима и народностима.
Овде неће на добро. Не може“, написао је Романо Болковић на свом Фацебооку пре неколико дана, након што је део разговора нестао.

Интервју је рађен у време кад је било очигледно да ће Праљак бити изручен Хагу.
Ево и главних теза које је Праљак изнео у овом разговору:

„Моја темељна претпоставка је да нити је Фрањо Туђман дијелио БиХ, нити је Хрватска војска била у БиХ, нити је ХВО напао Армију БиХ“.

„Друга основна теза, Хрватска је учинила све да помогне одржању, конституисању БиХ, да обучи и наоружа муслимане до оне границе кад су они концем 1993. године, у потпуној немогућности да се било где одупру Србима, напали хрватски народ, односно хрватску војску у БиХ“.

„Никада се Изетбеговић није одрекао тезе о темељном народу, нити се одрекао тезе о ономе што је у Муслиманској декларацији написано“.

Муслимани су кренули на Хрвате зато што су стално губили од Срба

„Исламска декларација и темељни народ с једне стране, Срби с друге стране и страховити напад на Хрватску показао је хрватском народу јасно што се догађа. Онда се показало да су оне тезе о братству и јединству пале у воду“. .

„Први спор који се тамо догађао је да је муслиманско вођство прогласило 6. април за дан напада на БиХ, што напросто не одговара истини. За хрватски народ почетак рата сеже далеко пре, а то је напад црногорских резервиста, кад су сравнили село Равно који се налази у БиХ. Који народ може мирно гледати како се одвија рушење једног њиховог села? Како народ онда може бескрајно веровати руководству у Сарајеву да нема никаквог рата, да није почео рат нападом на територијални део БиХ само зато што је то хрватски део, а не муслимански део? Дакле, рат у БиХ није почео у априлу 1992. године, него је почео нападом на село Равно који се догодио 1991. године“.

„Институције хрватског народа које су се тада стварале у БиХ потпуно су легалне“.

„Изетбеговић никада није желео да потпише војни споразум између Босне и Хрватске, што је Туђман предлагао. Остаје стално нејасно одбијање тог споразума. То би нам омогућило да законски можемо послати јединице да одбране БиХ“.

„Када против Срба нису изборили ниједну иоле важнију побједу, муслимани се окрећу према Хрватима да надокнаде целу ту ситуацију“.

„Мотиви су били да се негде мора постићи војна победа. Ви кад имате војску која трпи поразе, она једног тренутка мора имати победу. Али треба констатовати да је то произвело такво стање. Један од главних сукоба између Хрвата и Бошњака лежи у чињеници да је Армија БиХ губила рат против Срба. Армија БиХ се прегрупира. Потпуно занемарује акције према Србима“.

„Ово су касете пропаганде муџахедина који су долазили у БиХ. То је већ 1993. година. Ми знамо да они долазе, упозоравамо Хрватску да они долазе. Горе се већ догађају злочини. Сви покушаји да се то заустави падају у воду. Видели сте да је овим муџахединима све криво, од Бутрос Бутрос-Галија до Фрање Туђмана“.

„То је крај 1992. године, почетак 1993. У оном тренутку кад је муслимански начин био угрожен зверствима Срба, дошли су на ивицу опстанка, народ једноставно тог тренутка не види никаквог излаза осим изласка у национални, а у исламу је то верски осјећај, заједница свих муслимана. Морамо констатовати како је то било, не можемо затворити очи“.

Злочин у Ахмићима и трговина са Србима, улога британске тајне службе

„ХВО је у једном тренутку направио злочин у Ахмићима, то можемо сасвим сигурно констатовати. Кад почне једна спирала ратних сукоба, њу је јако тешко зауставити. Ја тврдим да та спирала није почела од нас и у ниједном тренутку није била темељена на војној доктрини, било у подели Босне. Кривица је врло тешка. Ми нисмо смели направити ништа што би наштетило Хрватској. Да смо било шта направили шта смо могли, ми бисмо били изједначени с агресором. Ми смо се све време доводили у пасивно стање, чекајући кад ће нас ударити“.

„Индиције су биле страховито чврсте, како ми се чинило, да нека обавештајна служба жели продубити сукоб између Хрвата и муслимана да Србе спаси оне слике у свету. Остаје чињеница да је Боб Стјуарт 12 сати био тамо, да је имао камере, да је одмах у свет отишла слика о томе. То не негира чињеницу да је тамо убијено сто људи. Али тамо је село било брањено. Постоји спирала злочина, исти дан је почињен један велики злочин. А пре тога су муслимани направили огроман број злочина. Та несразмера је велика. Они су у Дољанима побили људе где ниједне пушке није било. Остаје чињеница да смо ми на себе навукли кримен, а нико у Хрватској ко о нама већ годинама говори као о злочинцима није хтео да допусти да ми пред сабором кажемо на крају крајева каква је та истина била. Индиције о суделовању британске тајне службе у злочину у Ахмићима биле су велике, али то није доказано“.

„Злочин у Ахмићима је починила мања група људи, изван контроле. Сасвим је сигурно, оно што ја знам, да генерал Блашкић није знао шта се тамо догодило. А после тога у том ратном лудилу тешко је било похватати све конце и некога затворити. Али тај злочин настао је након читавог низа злочина, кад заправо расте тензија да се из мира, из фотеља то не може објаснити. Људи не схватају какав је то рат“.

„Ми смо могли да припојимо Херцег-Босну Хрватској до касне јесени 1992. године. После тога то више нисмо могли. А није се могло направити из још неколико разлога, врло чврстим продубљивањима рата од неких страних сила које су онда стајале на српској страни, пре рата и сада. И због најважније ствари, а то је судбина Хрватске. Туђман је водио политику да је Хрватска темељ, а то смо ми осећали и били смо спремни на ту жртву“.

„Са Србима је била друга прича. Са Србима смо трговали нафтом искључиво због спашавања избеглица и рањеника који су настрадали у сукобима са муслиманима. Кисељак пре свега и око Коњица. Да бисмо извукли хиљаде људи, након што су поклани они који се нису успели извући, Србима смо давали нафту да нам у болницама лече рањенике из Кисељака који се никако нису могли извући, да преко њихове територије доставимо муницију“.

Изетбеговић је био заповедник муџахедина, ово је био рат Алаха против католика и православаца

„У БиХ је дошло око 3500 муџахедина. Они преузимају битне војне операције. Остаје чињеница да је то снага која нема везе с БиХ као с грађанском државом, државом трију народа“.

„Изетбеговић је био заповедник муџахедина. Он ничим није негирао у интервју за Ослобођење да је био њихов заповедник. Код нас се о муџахединима, о томе што јесу, колико их је било, имају ли спавача, код нас се о томе почело говорити тек након што су у Америци направили оно што су направили.

„Ја сам показао муџахедине да се питамо што је било с двадесет и једним Бугојанцем који су овим људима, према оно мало информација што имамо, служили као покретне мете. Никада Алија Изетбеговић није рекао о чему се ту ради, где су кости и лешеви оних да их породице могу покопати“.

„Хрватска је у Олуји показала снагу добрим делом јер је добар део рата против Срба на себе преузео ХВО. Онда ХВО и ХВ крећу према Купресу, Ливну, читава се стратешка позиција мења, Олуја, ми спашавамо Бихаћ, Американци морају спашавати Србе забраном уласка у Бања Луку. Тај рат у Хрватској је Хрватска добила потпуно, а ми смо доле одбранили све оно што се у једном тако лошем саставу могло обранити. Може се рећи да смо се као страна с малобројном војском одбранила и створила претпоставке да у тој заједничкој држави има свој равноправан положај. Нажалост, то се није догодило, ми смо изгубили после рата“.

https://youtu.be/fIlhjlvFyL0

На крају емисије пуштен је снимак из БиХ настао 1995. На њему бошњачки војници поздрављају Алаха.

„Шта говоре они? Оно говоре о Алаховом путу. Они говоре о БиХ бошњачког народа. Не спомињу се друга два народа. Најважнија ствар, за кога се они боре, за Алаха против Влаха. Власи су православци и католици. Дакле, то је верски рат. Колико год се трудили да сакрију чињеницу да је то већ крајем 1992. постајао верски облик ратовања. Они које се баве политиком морали би то знати пре него олако дају своје судове“.

 

Извор:: Espreso.rs/Index.hr