Планету од смрти тровањем неће спасти еколошки покрети већ капитализам и милијардери – овако би сажето гласила порука самита Једна планета одржаног у Паризу уз учешће 50 шефова држава, али и 200 шефова највећих предузећа и мултинационала, као и банака и осигуравајућих друштава.
Неке банке и осигуравајућа друштва као Акса на пример обећали су да више неће финансирати, односно неће осигуравати предузећа оријентисана на такозвану прљаву енергију. Ни Европска комисија не жели да заостане, па је обећала 318 милиона евра.
Међутим, све то није довољно. Треба знати да је за поштовање циљева „климатског пакта“ потребно годишње три хиљаде пет стотина милијарди долара и то током 30 година. Не случајно, француски председник Емануел Макрон је упозорио:“Ми управо губимо битку.“
Један француски економиста изнео је занимљиве аргументе изражавајући сумњу да милијардери могу и хоће да спасу болесну планету како је то овај самит очигледно требало да покаже.
Разлог: у систему неолибералне економије профит је нешто што треба да уследи у кратком року, а климатски пакт је нешто што треба да донесе профит на веома дуг рок од неколико деценија.
У Париз нису, као пре две године, дошли шефови највећих држава. Кина је послала представника, председник Трамп није ни позван. Присутан је био, међутим, Џон Кери бивши државни секретар, који је Трампову одлуку описао као „срамотну“ , као „деструктивну одлуку с политичким циљем“.
Самит је имао идеолошко-политичку димензију јер је изоштрио чињеницу да државе ништа не могу да ураде саме без подршке крупног капитала. У преводу, то значи да грађани не могу ништа да ураде сами и да треба да гледају на индустрију и на банке као на своје спасиоце.
Све то упркос свему што смо видели од избијања финансијске кризе 2008. године кад су државе спасавале банке новцем пореских обвезника.
Прљава технологија
У исто време, на маргинама самита у Паризу чули се се бројни протести због тога што француска држава још увек много инвестира у такозвану прљаву технологију као што су угаљ, нафта и гас и то поготову у иностранству – пре свега у Бразилу, Русији и на Арктику. Прозвани су и челници пензионог фонда који су инвестирали у прљаву технологију у Америци. Бранећи се, они су рекли да не могу да воде политику већ да виде како ће ојачати пензиони фонд и зарадити новац.
