Издвајамо Регион

ГРЧКА „ГОРИ“ ЗБОГ МАКЕДОНИЈЕ: Спор дуг 27 година, међу Хеленима ПОНОВО УЗБУРКАО СТРАСТИ

Грађани, влада и опозиција у Грчкој подељени око имена свог северног суседа. Једни желе компромис и дозвољавају да у имену носе назив „Македонија“, док се други томе оштро противе. Више од 500.000 људи протестовало у недељу у Солуну, јер не желе да им комшије уопште користе термин „Македонија“

Грчка је у потпуном хаосу због Македоније. Након што је у децембру најављена обнова преговора о имену некадашње југословенске републике, грађани, влада и опозиција су подељени. Једни се залажу се за компромис који би решио спор дуг 27 година и дозвољавају да њихов северни сусед у имену носи назив „Македонија“, док се други део томе оштро противи.

Велики протест

Страсти су, међутим, постале узавреле после прошлонедељних преговора о имену између представника Грчке и Македоније, којима је посредовао дипломата УН Метју Нимиц. Тада је постало јасно да се ближи решење спора.

Зато је у недељу организован велики протест у Солуну, на којем се, према неким проценама, окупило око 500.000 људи. Организатори демонстрација, на којима је спаљена македонска застава, били су националисти и ултрадесничари.На скупу је највише било присталица екстремно десничарске странке Златна зора Никоса Михалолијакоса, као и умереније десничарске партије, која у коалицији са левичарском Сиризом учествује у власти, Независни Грци Паноса Каменоса.

Они су протестовали, наводећи да би пристанак Атине да северни сусед у називу носи име „Македонија“ представљао издају грчког народа.

С друге стране, конзервативна странка Нова демократија Киријакоса Мицотакиса, која је 2004. пристала на компромис и дозволила да бивша република СФРЈ користи име „Македонија“, али да уз то дода још неки назив, попут „северна“, потпуно се поделила по том питању. Велики број чланова и присталица те странке учествовао је на протесту, упркос Мицотакисовој одлуци да не подржи демонстрације.

Осим тога, утицајна Грчка православна црква званично није подржала протесте, али сматра да је термин „Македонија“ искључиво грчки.

Тако су сви они, који Цркву сматрају чуварем грчког националног идентитета, такође учествовали на протесту.

Против демонстрација била је левичарска Сириза премијера Алексиса Ципраса, који тежи томе да коначно реши спор са суседом.

– Национални интереси се не бране узвицима и фолклором, већ миром, радом на компромису и једногласношћу унутар земље. У историјском смислу потпуно је неосновано и апсурдно да Скопље тражи ексклузивитет за Македонију. Али није неразумно уврстити термин „Македонија“ у комбиновани назив, са географском или хронолошком квалификацијом, за генералну употребу – сматра Ципрас.

Професорка политичких наука и историје на Универзитету Пандион у Атини Христина Кулури сматра да Ципрас може постићи компромис прихватљив за јавно мњење.

– Клима се променила у односу на деведесете године, иако питање северног суседа остаје осетљиво за цело грчко друштво. Једна генерација је прошла, а друштво је сазрело – навела је Кулури и додала да ће сусрет Ципраса и македонског премијера Зорана Заева ове недеље на економском форуму у Давосу бити од велике важности.

Спор дуг више од четврт века

1991 – Македонија се отцепила од Југославије под именом Република Македонија. Грчка се одмах побунила против међународног признања нове земље
1993 – земља је примљена у УН, али не под њеним уставним именом, већ привременим Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ)
1994 – Грчка увела економске санкције Македонији
1995 – две земље обновиле односе
2001 – Грци подржали Македонију у рату против албанских терориста
2004 – тадашња владајућа странка Нова демократија пристала на то да суседи могу да користе име „Македонија“, али да уз то додају још неки назив, попут северна, нова, вардарска…
2005 – Македонија постала кандидат за чланство у ЕУ, али је Грчка блокирала почетак преговора због имена
2008 – Македонија постала кандидат за чланство у НАТО, али су Грци и на то уложили вето
2011 – односи две земље пали су на најнижи ниво, након што је у Скопљу подигнут споменик Александру Македонском
2016 – две земље су умало заратиле на граници због миграната
2017 – две земље у децембру обновиле преговоре у вези са именом

У прилог томе да је друштво сазрело, она истиче да су највеће демонстрације због имена „Македонија“ одржане 1992. у Солуну, а да је на њима било двоструко више људи него у недељу – бар милион.

Пет имена у оптицају

Иначе, посредник УН у разговорима о новом имену Македоније Метју Нимиц одавно је предложио неколико решења за спор двеју држава.

Иако предлози званично нису саопштени, верује се да је у оптицају пет солуција – Вардарска Македонија, Северна Македонија, Горња Македонија, Република Македонија (Скопље) и Нова Македонија. Према наводима и грчких и македонских медија, преговарачи су најближи последњем решењу – Република Нова Македонија. Осим тога, Зоран Заев најавио је да ће Македонија добити име у првој половини ове године.

Имена у оптицају

1. Република Вардарска Македонија – грчка владајућа десничарска странка Независни Грци и њен лидер Панос Каменос, који се противе да БЈРМ у имену уопште садржи реч „Македонија“ најрадије би прихватили то име. Међутим, Албанци га не прихватају
2. Република Северна Македонија – неприхватљиво за Бугаре
3. Република Горња Македонија – такође неприхватљиво за Бугаре
4. Република Македонија (Скопље) – неприхватљиво за Грчку
5. Република Нова Македонија или Нова Република Македонија – најприхватљивије за све. То име предложили још почетком 90-их први преговарачи о имену Сајрус Венс и Дејвид Овен

 

 

Извор: Информер

Loading...