ОТКРИВАМО: Овако изгледа „дубоки рат“ на Косову који нико не види – СРБИЈА ЈАВЉА

ОТКРИВАМО: Овако изгледа „дубоки рат“ на Косову који нико не види

Албанска мрежа за трговину дрогом развила се још осамдесетих година прошлог века, а на замаху је добила почетком деведесетих, кад је новац од те нелегалне трговине почео да се прикупљање за финансирање такозване „Ослободилачке војске Косова“. Данас су кланови у жестоком сукобу и због политички компликоване ситуације.

Покушај убиства братанице Рамуша Харадинаја, почетком године у Шведској, у медијима је прошао готово незапажено. Медији на албанском трудили су се да тај случај припишу политици, односно чињеници да је њен отац Насим Харадинај покретач петиције испред ветерана ОВК за укидање Суда за злочине ОВК у Приштини.

Незванични извори, међутим, тврде да је цео догађај повезан са свађом која је претходила између криминалних кланова који већ деценијама владају Косовом, а по писању европске штампе, изгледа и добрим делом и Европом.

Албанска мрежа за трговину дрогом развила се још осамдесетих година прошлог века, а замах је добила почетком деведесетих кад је новац од те „привреде“ почео да се прикупља за финансирање такозване „Ослободилачке војске Косова“.

Специфичност заједничког модела унутрашњег организовања албанских терористичких и криминалних структура је поштовање принципа територијалне поделе, уз уважавање интересних сфера и зона утицаја одређених породица (фис). Та прецизна територијална и клановска подела управо је и допринела да се и данас тај „план рада“ поштује.

Ниједно искакање не може да прође без последица, па се и овај покушај убиства члана породице Харадинај доводи у везу са кршењем постојећег кодекса понашања, али и крвном осветом заклетог непријатеља из клана Мусај. Тај клан је са Харадинајевима ушао у сукоб прво због политике, а касније и због покушаја Мусаја да од Харадинајевих преузму „бизнис“ над трговином оружјем, што је резултирало убиством Синана Мусаја, сина главе те породице.

Ови кланови заснивају се превасходно на крвној повезаности, што је фактор који ограничава број чланова, а везе међу њима су веома чврсте, док су приступ и инфилтрирање других особа готово немогући. Припадници других националних заједница прихватају се једино као извршиоци одређених једнократних или споредних задатака.

Осим тога, албанске мафијашке породице су организоване у неколико нивоа, што омогућава да се сачува способност деловања организације и у случају откривања неког њеног члана или групе. Већина припадника криминалних групација на Космета била је активна у редовима ОВК и других албанских терористичких организација, а карактерише их изразита флексибилност при склапању споразума са другим сличним организацијама из земље и иностранства. Такође, ту су и чврсте везе са локалним политичким представницима и припадницима појединих државних органа (царинска служба, КЗК и КПС), као и спремност и способност за извођење комплексних операција које превазилазе националне оквире, с обзиром да имају снажну помоћ албанске емиграције, окупљене око различитих организација и удружења у Европи и САД.

Ови криминални кланови организовани су тако што су територију Косова подели на три главне интересне зоне: Дреница, Дукађин и Лаб. Подручје Дренице, дуж стратешких путева који повезују територију Црне Горе са Македонијом, кроз Призрен, Клину, Исток, према Косовској Митровици, у области Шаља, представља зону коју контролише Дреничка група, лојална Хашиму Тачију. Ова група се бави илегалном трговином оружјем, краденим возилима, људима, акцизном робом, а пре свега цигаретама и горивом.

Посредством породичних веза које има на овом подручју, Тачи има директну контролу над локалним институцијама чиме се обезбеђује несметано обављање породичне „делатности“.

Породица Тачи повезана је са албанском, македонском, бугарском и чешком мафијом.

На територији општина Пећ, Дечани и Ђаковица, које се налазе у области Дукађин, делује Метохијска група, коју предводи Рамуш Харадинај. Породица Харадинај усмерена је на илегалну трговину оружјем, дрогом, акцизном робом, краденим возилима, као и рекетирање албанског становништва. Кријумчарена роба се дистрибуира у Македонију, на југ Србије, у Рашку област, те у Црну Гору, коришћењем путног правца Пећ-Кула-Рожаје. С озбиром на блиске везе Рамуша Харадинаја са борцима бивше ОВК, који су, након њене демилитаризације, прешли у редове КЗК и КПС, у могућности је да индиректно остварује контролу над границом према наведеним подручјима, као и криминалним и терористичким активностима на овом терену.

Подручје Лаб обухвата општине Гњилане, Витину и Качаник, и ту делује група лојална Рустему Мустафи, званом „Реми“, једном од најутицајнијих команданата ОВК и КЗК. Овај клан је усмерен на активности у вези са кријумчарењем дроге и у блиској је вези са породицом Харадинај.

На простору Космета делују и друге породице, чије су активности усмерене на илегалну трговину и кријумчарење, а наведену делатност спроводе у сарадњи и под окриљем неког од наведених руководилаца — Тачија, Харадинаја или Мустафе.

Породица Лука повезана је са албанском мафијом и бави се шверцом оружја, дроге, цигарете и бензина. Делује под окриљем Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, као и албанске мафије.

Породица Селими, заједно са породицом Лука, контролише шверц оружја, дроге и возила у области Дукађин. Такође, баве се и нелегалним опорезивањем Албанаца, као и застрашивањем политичких противника из ДСК. Повезани су са Хашимом Тачијем, док је породица Кељменди у блиској вези са Рамушом Харадинајем и контролише шверц дроге и нафте, трговину људима, као и прање новца на подручју Пећи.

Породица Ељшани бави се шверцом оружја и бензина. Контролише област Витомирице и повезана је са Екремом Луком и Џавитом Хаљитијем.

Породица Китај контролише област између Клине и Истока, а умешана је у шверц крадених возила и продају експлозива милитантним групама у региону.

Клан Сума делује на подручју Качаника, а поред рекетирања и уцена, бави се шверцом оружја и дроге из Македоније на Косово и обрнуто. Чланови клана Сума у вези су са групом коју предводи „Реми“, из Подујева.

Читај даље — 1 2

Loading...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: