Кичма Балкана пуца преко Србије, не ломе је ни Албанци ни Хрвати, него… – СРБИЈА ЈАВЉА

Кичма Балкана пуца преко Србије, не ломе је ни Албанци ни Хрвати, него…

Кад се посматра стање на Балкану и централни односи унутар народа који живе на том простору, према мишљењу професора филолошког факултета Мила Ломпара, треба унети историјску перспективу, а то је такозвана „хабзбуршка константа“ јер она повезује и односе Срба и Хрвата, али и односе Срба и Албанаца.

Рат деведесетих почео је у Хрватској и од тада, уз повремене периоде добрих односа, Србија и Хрватска константно имају трзавице.  Посета председника Србије Александра Вучића Хрватској и оно што се тамо чуло, требало би да те односе врати колико-толико у нормалу. С друге стране, сукоби Срба и Албанаца са Косова и Метохије трају много пре деведесетих, а крајем прошлог века тај сукоб био је повод за агресију НАТО-а на Србију, а тренутно се у Бриселу воде преговори Београда и Приштине.

Да ли су односи Срба и Хрвата кичма односа и мира на Балкану или су то пак односи Срба и Албанаца?

Нема рата без Турака

Историјски посматрано и историјом мерено, каже за Спутњик историчар Момчило Павловић, односи на Балкану зависе од народа који ту живе и њихових држава и инфилтрације, односно потпомагања и интереса — великих сила и већих суседа.

Дакле, напомиње он, зависно од периода који се посматра, може се рећи да су „кичму Балкана“ чинили односи Срба и Бугара, затим Грка и Турака, па Грка и Бугара…

„У новије време се говори о термину ’Западни Балкан‘. Шта је онда ’Источни Балкан‘, шта је ’Јужни‘? Наиме, то су све политичке конструкције које не одговарају реалности. Балкан је Балкан. Односи Срба и Хрвата су били кичма југословенске заједнице, док је постојала таква држава. Односи Срба и Албанаца су битни за односе Србије и Албаније, односно тог јужног дела српске државе, али кључни односи у 19. и 20. веку били су односи са Турском и ослобођење балканских народа од Турака“, подсећа Павловић за Спутњик.

Формула односа на Балкану је — Балкан балканским народима, сугерише Павловић, у том смислу да сами Балканци треба да уреде своје односе, а не да им их уређује Америка, ЕУ, Аустроугарска, Турска и сви они који су кроз историју имали утицај на ове просторе.

Кад се посматра стање на Балкану и кад се размишља о централним односима унутар народа који живе на том простору, према мишљењу професор Филолошког факултета Мила Ломпара, треба унети историјску перспективу, а то је такозвана „хабзбуршка константа“ јер она повезује и односе Срба и Хрвата, али и односе Срба и Албанаца.

Похрватити — главни циљ

Наиме, прецизира Ломпар за Спутњик, односи Срба и Хрвата су постављени и трају јако дуго у резултанти хрватског настојања да се целокупно аустроугарско територијално и духовно наслеђе које је ушло у састав Југославије преведе, преиначи, фалсификује и утврди као хрватско.

У исто време, указује Ломпар, треба водити рачуна о томе да је аустроугарска дипломатија крајем 19. века — а о томе постоји књига бугарске историчарке Теодоре Толеве — буквално административним, финансијским и културним настојањима стварала албанску нацију. Она је, додаје професор, створила ту балканску државу после Првог балканског рата да би спречила излазак Србије на море и задржала је у једној врсти окружења које је диктирала Аустроугарска.

Према томе, напомиње Ломпар, кад се говори о централним односима на Балкану, треба унети шири колоплет и видети да су у ствари и хрватски и албански ставови према Србији и српском народу битно предодређени западном, и то превасходно аустријском, политиком.

„Јер су се у аустријској политици још од Берлинског конгреса додиривали немачки и енглески интереси. Тек кад су се ти интереси сукобили на избијању Првог светског рата, дошло је до другог стицања околности који је онда дефинисао различите правце дејстава. Титоистичка Југославија је доносила доминацију хрватских интереса унутар простора Југославије. Никад хрватски утицај није био већи него тад и у исто време је снажно нагласила еманципацију албанске националне свести на Косову и Метохији све до физичког прогона Срба са тих простора“, категоричан је Ломпар.

Читај даље — 1 2

Loading...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: